Наставак о чувеним римским императорима рођеним на територији Србије, а једном од преосталих девет,можемо бити захвални што је по први пут засађена винова лоза ван Италије и то на брду Главица, на Фрушкој гори, код данашњег села Шуљам у Србији.
Тако је и отпочело узгајање винове лозе и код Смедерева, на Златном брду, где је зачета и аутохтона сорта грожђа Смедеревка. Све то захваљујући несрећно настрадалом Пробу. Док се за једног римског императора везује легенда која је описана у Вуковом Речнику записана једна српска легенда о богу (или демону) Тројану, која је занимљива због повезивања Тројана са Сремом, будући да се зна да је римски цар Деције Трајан рођен у Срему.
Гај Валерије Галерије Максимин (лат. Gaius Valerius Galerius Mayiminus ; рођен 20 новембра 270. године, умро лета 313. године) био је римски цар, познат под својим надимком Даја, којег је понео из сељачког детињства. Он је био рођен на истоку данашње Србије, на истоку провинције Горња Мезија. Одрекавши се овог скромног позива у замену за војнички живот, уздигао се до највишег положаја у служби, пре ће бити силом интереса него каквим приметним заслугама
Ниједна особина, било племенита било сјајна, не ублажава грубу бруталност Максимина, који је надмашио све своје савременике у раскалашности приватног живота, у општој свирепости своје управе и у бесној мржњи којом је гонио хришћане. Његово уздизање, које је било резултат чисто породичног утицаја, мора да је било исто толико неочекивано за њега самога колико и за остале.
Гај Јулије Вер Максимин (лат. Gaius Julius Verus Maximinus; рођен око 173. године, умро 238. године), познат под именом Максимин Трачанин или Максимин И, био је римски цар од 235. до 238. године. Максимин је рођен у Тракији или Горњој Мезији или пак Доњој Мезији. Његов отац је био Гот, а мајка Аланка. Наводно је био дивовске грађе и веома јак. Прикључио се војсци током владавине Септимија Севера,
Максимин Трачанин био је први варварин који је постао римски цар. То је први цар који никада није крочио у Рим. Он је био први од такозваних војничких царева 3. века.
Марко Аурелије Проб (лат. Marcus Aurelius Probus; Сирмијум, 19. август 232. — Сирмијум, септембар/октобар 282) био је римски цар од 276. до 282. године. Проб је рођен и одрастао на сеоском имању недалеко од Сирмијума, у Доњој Панонији, на тлу данашње Србије, као син једног римског војника. Имао је успешну каријеру у војсци. За време Пробове владавине први пут је винова лоза засађена ван Италије и то на брду Главица, на Фрушкој гори, код данашњег села Шуљам у Србији. Почео је узгајање винове лозе и код Смедерева, на Златном брду, где је зачета и аутохтона сорта грожђа Смедеревка.
Када је натерао војнике да у Сирмијуму копају канале по врелом летњем дану, раздражени војници су га убили 282. године. Убице су се покајале и сахраниле га са свим почастима, достојно га ожаливши, подигли су му споменик са натписом: “Проб је био добричина, победник свих варварских народа и тирана.”
Флавије Валерије Север (умро септембра 307. године) био је римски император. Флавије Валерије Север је рођен у Наисусу, данашњем Нишу, или ближој околини.[1] Био војник из неке од балканских провинција. Северово напредовање до престонице, дезертерства његових војника, његовом исхитреном повлачењу и предаји Херкулију у Равени под најсвечанијим обећањима да ће бити под великом протекцијом изнесене су у чланку о Максимијану. Међутим, укрос свим обећањима које је дао победник, савладани владар је као ратни заробљеник спроведен у непосредну близину и задржан у заробљеништву у месту Три гостионице (лат. Трес Тавернае) на Апијевом друму, где је, када је обавештен да може да бира како ће да сконча живот, пресекао себи вене. Сахрањен је у Галијеновој гробници 307.
Гај Месије Квинт Трајан Деције (лат.Gaius Messius Quintus Traianus Decius ; Сирмијум око 201. — Абрит, 1. јул 251) је био римски цар. Деције Трајан је био први римски цар илирског порекла.Трајан Деције је био прва личност са територије данашње Србије, која се уздигла на римски престо. Рођен је у околини Сирмијума, у селу Будалија (данашњи Мартинци), у провинцији Доњој Панонији, на тлу данашње Србије. Такође је познат као прогонитељ хришћана. Тежећи да обнови Рим, традицију и обичаје, 250. године је покренуо први оштар погром хришћана, обзнањујући едикт о својим намерама. Цар је захтевао да епископи Цркве приносе жртве њему лично, што је за хришћане било немогуће.
У митологији старих Словена је постојао бог Тројан (Трајан), за чије име се верује да је постало од имена римског цара. Историјски извор познат као Откриће Свете Марије божје у паклу из 12. века нам говори да су словенски богови Трајан, Хорз, Велес и Перун били људи, а Апокалипсис апостола, апокриф из 16. века, говори исто тако да су Трајан, Перун, и Хорз били људи, а притом додаје да је Перун живео код Грка, Хорз на Кипру, а Трајан у Риму као цар римски.
У Вуковом Речнику је записана једна српска легенда о богу (или демону) Тројану, која је занимљива због повезивања Тројана са Сремом, будући да се зна да је римски цар Деције Трајан рођен у Срему. Део легенде, који је нама занимљив, каже: “На планини Церу у околини Шапца, у близини Тројановог града, живео је Тројан. Сваке ноћи, ишао је он у Срем код какве жене или девојке”. Сличну легенду можемо наћи и у Милићевићевој Кнежевини Србији: “У једном замку на планини Церу живео је цар Тројан”. Такође, у српском народу постоји веровање да најбољи јунаци потичу од демона Тројана, змајева и вила.
Квинтил (лат. Quintillus; умро 270. године)је рођен у Сирмијуму око 210. године. Извори дају различите податке о дужини владавине Квинтила: од 17 до 177 дана. Такође, није јасно како је он погинуо. Хисториа Аугуста каже да су га његови војници убили, бунећи се против дисциплине коју је покушао да уведе. Други писци тврде да је Квинтил извршио самоубиство, свестан да не може угрозити Аурелијана. У сваком случају, Квинтил је умро у Аквилеји, данашња Италија.
Гај Валерије Галерије Максимин (лат. Gaius Valerius Galerius Maximinus; рођен 20новембра 270. године, умро лета 313. године) био је римски цар, познат под својим надимком Даја, којег је понео из сељачког детињства. Он је био рођен на истоку данашње Србије, на истоку провинције Горња Мезија. Максимин Даја је сачуван у рђавој успомени међу хришћанима, зато што је наставио са прогонима иако је Галерије већ био објавио едикт о толеранцији. Сестерцији Максимина Даја могу се видети у нумизматичким збиркама на Југоистоку Србије.
Флавије Галерије Валерије Лицинијан Лициније (Flavius Galerius Valerius Licinianus Licinius) (рођен око 250. године, погинуо 325. године) био је римски цар од 308. до 324. године. Лициније је био сељачког порекла, најверованије из античког, дачког племена Трибала које је живјело на тлу данашње Србије. Рођен је у Дакији или у Горњој Мезији.
Цар Лициније је био бруталан и немилосрдан владар, који је насиље тако нарочито испољавао према беспомоћним Хришћанима. Као незнабожац старао се да буду поштовани идоли а такође наредио да се убију сви Хришћани. Владар назван “Мучитељ” јер је био суров и пун мржње, директно је одговоран за мучења и смрт Св. Теодора Тирона 306. године. Забранио је епископима одржавање хришћанских сабора на којима су они већали о догматским црквеним питањима. По народном предању за време његове владе у тадашњем Сингидунуму (Београду) 315. године мучени су и убијени Хришћани, Св. Хермил и Св. Стратоник.
Гај Валенс Хостилијан Месије Квинт (умро 251. године), био је римски цар те године. Време његовог рођења није познато, али се претпоставља да је то било после 230. године. Хостилијан је рођен у породици будућег цара Деција Трајана у Сирмијуму у Доњој Панонији, на тлу данашње Србије.
Хостилијан се са својим двором у новембру 251. године налазио у Виминацијуму, и тада је био заражен кугом. Био је први цар у четрдесет година који је умро природном смрћу.
Преузмите андроид апликацију.
