Почетна > Србија
Србија

Ревизори прелазе на онлајн – очекује се више контрола за краће време

Од нове године Државна ревизорска институција радиће дигитално. Да ли то значи да ће ревизори долазити чешће и остајати краће код оних које контролишу и од чега то зависи, за РТС је говорио генерални државни ревизор Душко Пејовић.
Фото: Pixabay/StartupStockPhotos

Генерални државни ревизор Душко Пејовић каже да ће дигитализација помоћи да се ревизори краће задржавају код оних које контролишу, што ће увећати обим ревизија.

У последње три године се, каже, припремају за рад у новом систему, који не само да уноси новине у начин рада, већ захтева да се и запослени у ревизорској институцији промене – убрзају, прихвате и на најбољи начин примене дигитализацију.

Објашњава и шта за институцију која се бави контролом трошења јавних средстава значи нови АМС систем, који ће убудуће бити основни алат ревизора.

„То представља нови, напреднији, савременији, функционални систем прилагођен савременим токовима, 21. веку који ће довести до тога да исте послове радимо брже, ефикасније, функционалније, да остајемо краће код субјекта, радимо сигурније, попуњавамо све обрасце уредно, радимо стандардизовано. Служиће новозапосленим и свим у институцији да делимо то знање и учимо из процедура а не из усмених објашњења – даваће обуку и могућност да се што краће задржавамо на одређеним активностима“, рекао је Пејовић у Јутарњем програму РТС-а.

На овај начин, како објашњава, отвара се могућност да се повећа број субјеката код којих се спроводи ревизија, као и да се повећа квалитет саме ревизије. Међутим, то не значи да ревизори више неће излазити на терен.

„Наравно, то нам је обавеза да идемо на терен, само што нећемо остајати толико дуго и нећемо толико често ићи. Прописи и са једне стране, а стандарди са друге стране обавезују ревизоре да не могу вршити ревизију само на одстојању, као што се не може лечити на одстојању“, каже Пејовић.

Истиче да је излазак на терен неопходан за активности као што су испитивање просторија и објеката, средстава за рад, опреме, као и за обављање интервјуа.

Нови систем даје могућност за боље складиштење и креирање база података, каже Пејовић и додаје да се сви извештаји, резимеи, регистри препорука налазе на сајту ове институције.

Стална представница УН за развој, када је представљен нов систем, говорила је и о томе да се у више од пола тендера за јавне набавке код нас јави један понуђач и да једино цена утиче на оцену и прихватање понуде. Од више наших институција очекује да конкуренција ојача и да се као критеријум уврсти друштвени и еколошки утицај.

Осврнувши се на то, главни државни ревизор каже да је обавеза те институције да чува своју независност, како од субјеката саме ревизије, тако и од спољних утицаја.

Напомиње да је та институција, вршећи саму ревизију јавних набавки, указала на многе неправилности, те да ће у својим извештајима указивати на то шта није правилно и шта није сврсисходно.

Додаје да се уз помоћ дигитализације и АМС система код провере јавних набавки неће гледати само њихово усаглашавање са прописима већ и сврсисходност – да ли су остварени циљеви и да ли је јавна набавка извршена економично, ефективно и ефикасно.

Истиче да се стално увећава број ревизија, те да су у претходном периоду урађени извештаји о системским проблемима, као што су сврсисходност управљања квалитетом ваздуха, управљање индустријским отпадом, пластичним отпадом, пошумљавањем, управљање националним парковима, функционисање градског превоза.

Digitalizacija ugovora – čuvanje vredne arhivske građe

Преузмите андроид апликацију.