Тржиште непокретности прошле године је вредело рекордних 7,5 милијарди евра, а чак трећина од укупне вредности прометованих непокретности односно 2,5 милијарди евра, долази са делимично регулисаног система тржишта непокретности, објавио је данас Републички геодетски завод (РГЗ).
Овај нови извештај РГЗ о тржишту непокретности садржи информације са регулисаног и делимично регулисаног система тржишта непокретности у Србији из кога се види да је делимично регулисан систем тржишта непокретности у константом расту, како у броју трансакција на овом тржишту, тако и у вредности оствареног промета.
Број уговора закључених у оквиру делимично регулисаног система тржишта у 2022. години износио је 21.784 што представља раст од 119 одсто у односу на 2019. годину.
Такође, у случају куповине, директно од инвеститора 80 одсто укупне вредности прометованих непокретности долази са делимично регулисаног тржишта.
Од инвеститора се најчешће купују станови где је такође приметан значајан пораст куповина на делимично регулисаном систему тржишта непокретности у последње четири године.
Проценат куповине станова директно од инвеститора на делимично регулисаном тржишту у односу на целокупно примарно тржиште станова у 2022. достиже 71 одсто (са 49 одсто у 2019.) за територију Републике Србије и чак 84 одсто за Град Београд (са 51 одсто удела у 2019.).
Објашњавајући карактеристике три система тржишта непокретности, регулисани, делимично регулисани и нерегулисани, из РГЗ наводе да је регулисан систем законски уређен начин купопродаје непокретности, где се све процедуре одвијају у складу са прописима.
У овом систему, све непокретности су уписане у катастар, што омогућава правну сигурност и заштиту права учесника у трговини а захтеви за упис у катастар непокретности се решавају у законском року од пет радних дана.
Када је реч о делимично регулисаном систему он обухвата некретнине које нису уписане у катастар и који је само делимично регулисан законима и уредбама.
То значи да у пракси, иако постоје прописи који уређују одређене аспекте, врло често процес утврђивања права, регистрације, заштите учесника на тржишту непокретности, затим финансирања од стране финансијских институција и слично нису потпуно регулисани.
Најчешћи разлози су или да документација није подобна за упис у катастар непокретности, јер недостаје неки обавезни елемент за упис, да документација није предата за упис или да документација настала приликом утврђивања права није спроводива.
У овим случајевима, објашњавају у РГЗ, рокови за решавање не могу бити прецизно дефинисани јер некретнине које се налазе на делимично регулисаном тржиту имају веома комплексне и компликоване процедуре за утврђивање права власништва.
Трећи, тј. нерегулисани систем тржишта непокретности обухвата некретнине које нису изграђене у складу са законским прописима, оне нису уписане у катастар и налазе се ван контроле надлежних институција, а купци су често изложени ризику од преваре, јер су неинформисани о правном статусу непокретности коју купују а РГЗ нема податке о трансакцијама са нерегулисаног система тржишта непокретности.
Овај извештај обухвата све категорије тржишта како би се грађани и привреда информисали о стању и дешавањима на тржишту непокретности са циљем да допринесе већој транспарентности и бољем функционисању тржишта, омогући грађанима и привреди да донесу информисане одлуке, као и да помогне доносиоцима одлука у области непокретности, наводи се у саопштењу Републичког геодетског завода.
Ističe rok za podnošenje prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak
Преузмите андроид апликацију.
