Inflacija je u martu zabeležila rekorde, u Srbiji 9,1 odsto međugodišnje, u SAD 8,5 odsto i evrozoni oko 7,5 odsto, a glavni uzrok je urajinsko-ruski sukob koji je „pogurao“ cene energenata i hrane, kaže glavna urednica magazina „Biznis“ i „Ekonometar“ Radojka Nikolić.
Ovogodišnja martovska inflacija obara rekorde ne samo u Srbiji već i u svetu, rekla je Nikolićeva Tanjugu i istakla da je, na primer, Nemačke kao najveća evropska ekonomija imala u martu rekordnu inflaciju od 7,3 odsto.
Dodaje da su i Amerika i Evropa imale u martu najveću inflaciju verovato u poslednjih 40 godina.
Nikolićeva je rekla da i dalje rastu cene, pre svega energenata koje su, prema nekim procenama, uvećane za više od 44 odsto, dok je cena hrane na globalnom nivou uvećana za trećinu…
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) je objavila da su svetske cene prehrambenih proizvoda dostigle u martu najviši nivo ikada usled rata u crnomorskom regionu, pri čemu su najviše poskupele osnovne žitarice i biljna ulja.
Indeks cena hrane koji izračunava FAO iznosio je u martu u proseku 159,3 poena, što je rast od 12,6 odsto u odnosu na februar, kada je već dostizao najviši nivo od kako je 1990. ustanovljen, dok u odnosu na mart 2021. godine beleži skok od čak 33,6 procenata.
Nikolićeva je kaže da se smirivanje rasta cena ne očekuje do kraja godine uprkos pokušajima FED-a da obuzdaju inflaciju povećanjem referentne kamatne stope.
Dodaje da su SAD već krenule u sukcesivano povećanje kamatnih stopa koje će trajati cele ove godine i da se očekuje da još i Evropska centralna banka poveća Euribor.
Nikolićeva podseća da je NBS povećala malo refrentnu kamatnu stopu, sa jedan na 1,5 odsto i dodaje da se može očekivati možda i dalje povećanje u narednim mesecima.
„Svet pokušava nekako da obuzda inflaciju, ali pošto su glavni uzročnici inflacije u oblasti energetike i hrane, teško se može očekivati da dođe do nekog značajnijeg smirivanja do kraja ove godine“, rekla je ona Tanjugu.
Napomenula je da su zbog cena energenata dosta uvećani troškovi proizvodnje hrane, ali i zato što su Ukrajina i Rusija najveće evropske žitnice, proizvođači i izvoznici žitarica, pre svega pšenice i kukuruza.
Nikolićeva dodaje da je Ukrajina i veliki proizvođač i izvoznik suncokretovog ulja.
Uvećane su i cene đubriva za poljoprivredu, čiji su veliki proizvođači, takođe Rusija i Ukrajina.
Ceo lanac proizvodnje je poremećen i uticao je na povećanje cena hrane, dodala je ona.
Istakla je da je Srbija značajan prizvođač hrane i da bi u ovoj situaciji mogli da budemo još veći izvoznik ukoliko se dodatno poveća poljoprivredna proizvodnja.
Kako je rekla, naša zemlja godišnje izveze između četiri i pet milijardi dolara od izvoza hrane.
„Srbija će imati dovoljno hrane za svoje potrebe i za izvoz. Možda bi bez obzira na skupe troškove proizvodnje mogli da povećamo prizvodnju hrane, jer će i u okruženju i svetu biti velika potreba za hranom“, kazala je Nikolićeva.
Navodi da bi građane Srbije svakako očekuju više cene u narednom periodu pošto će i dalje nastaviti da poskupljuju energenti, kao i da nas očekuje poskupljenje struje.
Na pitanje da prokomentariše zahteve poljoprivrednika i mlinara da se dozvoliti izvoz pšenice i kukuruza, kao i brašna, jer posle neće imati kome da prodaju, a neće moći ni da obnove novi proizvodni ciklus, Nikolićeva je rekla da bi tim zahtevima treba izaći u susret.
„Proizvođači mogu dobro da procene koje su količine dovoljne za nas i trebalo bi udovoljiti njihovim zahtevima. ako postoje mogućnosti za izvoz, treba ih iskoristiti, pošto će uskoro doći nova žetva i nove količine. Nije dobro da na zalihama imamo robu koja je najtraženija svuda. Treba napraviti dobru procenu šta je optimalno da proizvođači ne bi bili oštećeni“, navela je Nikolićeva.
Preuzmite android aplikaciju.
