Evropski parlament dao je zeleno svetlo za početak pregovora sa Savetom EU o reformi tržišta električne energije u Uniji, ali je trenutno došlo do zastoja u Savetu zbog neslaganja, uglavnom između Nemačke i Francuske, oko finansiranja nuklearne energije.
Poslanici EU žele da reformom evropskog tržišta električne energije snažnije zaštite potrošače od fluktuacija cena.
Prema pregovaračkoj poziciji Evropskog parlamenta (EP), koja je usvojena u četvrtak u Strazburu, građani bi trebalo da imaju pravo na ugovore sa fiksnom cenom, kao i na ugovore sa dinamičkim cenama. Potrošači bi trebalo da imaju i više informacija o dostupnim opcijama.
Osnova za ovakav stav evropskih poslanika bio je zakonski predlog Evropske komisije od marta ove godine.
Odbor EP za industriju i energetiku sredinom jula izmenio je predlog tako što je snažno ograničio subvencije za nuklearnu industriju, u okviru priprema za pregovore sa državama članicama o finalizaciji teksta, a taj predlog su u četvrtak usvojili poslanici EU.
Reformom tržišta električne energije, Evropska komisija želi da izbegne eksploziju cena za potrošače i promoviše ekspanziju obnovljivih izvora energije.
Prema predlogu, posebno će se promovisati dugoročni ugovori za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i nuklearne energije.
Međutim, među zemljama EU još nema zajedničkog stava. Kako navode diplomate EU, u prošlosti je postojala bojazan da bi francuska nuklearna industrija mogla da bude neproporcionalno favorizovana. Spor je do sada postojao između Nemačke i Francuske.
Reforma tržišta električne energije je zastala u Savetu jer Francuska zahteva da se subvencije za razvoj javno-privatnih ugovora o razlici (CfD) primenjuju i na postojeće nuklearne aktivnosti.
Ti ugovori funkcionišu tako što država sa proizvođačem dogovara fiksnu cenu za kupovinu i prodaju struje u određenom periodu, a zatim vraća razliku u zavisnosti od toga da li je stvarna cena bila viša ili niža od fiksne.
Nemačka, Austrija, Luksemburg i Italija se protive proširenju ovih ugovora na nuklearna sredstva.
S druge strane, Slovenija, kao i neke druge članice EU okupljene oko Francuske, neće pristati na „deprivilegovanje nuklearne energije, koja je ključna za dekarbonizaciju i zelenu tranziciju“, rekao je slovenački ministar za životnu sredinu, klimu i energiju Bojan Kumer i naveo da bi se time izvršio pritisak na porast cena.
Španija, kao zemlja predsedavajuća Savetu EU, prošle nedelje je podelila svoj prvi zvanični predlog za otvaranje puta za pregovore o reformi tržišta električne energije EU. Nacrtom su predviđeni ustupci Francuskoj i uvođenje kontrola kako bi se izbegao poremećaj tržišta, koji posebno brine Nemačku.
Novi predlog Španije fokusira se na one aspekte u kojima neslaganja i dalje postoje i pokušava da reši spor Pariza i Berlina o CfD.
U španskom predlogu definisan je način na koji su osmišljeni instrumenati kako bi se obezbedila ekonomska održivost životnog veka nuklearnih elektrana. Zahteva se i da se prihodi od CfD distribuiraju krajnjim kupcima.
Ovi ugovori o razlici moraju se osmisliti tako da obezbede da ne postoji premala ili prevelika kompenzacija, da se utvrde iznosi naknade kroz transparentan i nediskriminatorski proces tendera i da se izbegne narušavanje konkurencije i trgovine na unutrašnjem tržištu koje proističe iz raspodele prihoda kompanijama.
Uspostavlja se i šema naknade za potrošače, posebno kompanije, koji bi dobijali novac na osnovu svoje ukupne potrošnje, bez izmene podsticaja za smanjenje potrošnje ili podrivanja konkurencije između dobavljača.
Sistem bi nadgledala Evropska komisija, koja bi mogla da nametne ograničenja preraspodeli prihoda za kompanije.
Nove investicije će se sliti u nove instalacije za proizvodnju električne energije ili investicije koje imaju za cilj značajno produženje njihovog životnog veka.
Nacrt definicija španskog predsedništva za ekonomsku održivost instalacija i način na koji se prihodi distribuiraju potrošačima nakon prilagođavanja CfD-a ne odnose se samo na nuklearnu energiju, već i na energiju vetra, solarnu, geotermalnu i hidroelektričnu energiju bez rezervoara. Međutim, države članice mogu da izuzmu mala postrojenja za obnovljivu energiju.
EP je u utorak podržao značajnu ekspanziju proizvodnje obnovljive energije i zatražio da obnovljivi izvori čine najmanje 42,5 odsto energije koja se koristi u EU do 2030, što znači da će mnoge evropske zemlje morati da dramatično povećaju proizvodnju obnovljive energije kako bi ostvarile taj cilj.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je u sredu u Strazburu i niz predstojećih mera za promovisanje energije vetra i naglasila potrebu da se ubrza izdavanje dozvola.
Pre nego što reforma tržišta električne energije stupi na snagu, zemlje EU moraju da postignu dogovor sa Evropskim parlamentom.
Cilj je da se konačna verzija reforme dogovori sa EP pre kraja godine ili početkom 2024. godine.
Poljska, Mađarska i Slovačka zadržavaju embargo na ukrajinsko žito
Preuzmite android aplikaciju.
