Pet grama soli dnevno, odnosno nešto manje od supene kašike ovog aditiva za hranu, dnevna je količina koju Svetska zdravstvena organizacija preporučuje za konzumaciju.
Dešava se da se ne pridržavamo ovog saveta i preterujemo sa soljenjem jela, a kao izgovor navodimo da smo koristili morsku so, koja je navodno zdravija od obične.
Ovo mišljenje je daleko od tačnog, jer nije bitno koju so koristimo, već koliko, kažu kardiolozi. So je jedan od najčešćih sastojaka koji se koriste u kuvanju i proizvodnji hrane.
Na tržištu postoje razne vrste, a možemo primetiti da se morska so sve češće koristi i skoro je zamenila običnu kuhinjsku so.
Činjenica je da se morska so manje obrađuje, ali to ne znači da je zdravija:
So je so, bilo da je ružičasta, bela, kuhinjska, morska. Morska so nije zdravija od kuhinjske soli u smislu krvnog pritiska i zdravlja srca.
Nije u pitanju vrsta soli, već količina koju koristimo i ne bi trebalo da pređe dnevnu preporuku.
Razlike između kuhinjske soli i morske soli
Glavne razlike između morske i kuhinjske soli su u ukusu, teksturi i obradi. Morska so dolazi iz isparene morske vode i minimalno se obrađuje, tako da može zadržati minerale u tragovima.
Manja obrada i sadržaj minerala daju aromu, boju i čine kristale većim. Kuhinjska so se dalje obrađuje i mineralni sadržaj se uklanja.
Sadrži jod, esencijalni nutrijent koji pomaže u održavanju zdrave štitne žlezde, kao i aditive koji se koriste za sprečavanje formiranja grudvica.
Jedite manje, ali kvalitetnije
Stručnjaci preporučuju ograničavanje soli bilo koje vrste u ishrani jer ovaj uobičajeni aditiv za hranu sadrži natrijum, koji može podići krvni pritisak.
Sadržaj ovog elementa u obe vrste soli je identičan i iznosi 40 odsto.
Umesto da se fokusiramo na vrstu soli koju treba da koristimo, preporuka je da jedemo manje, ističu lekari.
Savetuju da se pridržavamo preporučene doze, jer će to pomoći u boljoj kontroli krvnog pritiska, smanjenju rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti, srčanog i moždanog udara.
Preuzmite android aplikaciju.
