Uskršnje ostrvo predstavlja najizolovaniju ekumenu (naseljenu oblast) na svetu. Nalazi se u južnom Pacifiku i administrativno pripada Čileu, od kojeg je udaljeno oko 3200 km.
Ovo tajanstveno ostrvo ima površinu od oko 165 km2. Njenu površinu možemo uporediti sa površinom Grada Subotice, od koga je neznatno veća. Po najnovijim procenama na ostrvu živi oko 8000 domorodaca.
Ostrvo je od Evropljana prvi posetio holandski admiral Jakob Rogeven. S obzirom da je stupio na tlo ostrvo na Uskrs 1722. godine, otuda i naziv. Najstariji naziv ostrva je „Pito o te nehuna“ što u prevodu znači „Pupak zemlje“. Drugo domorodačko ime za ostrvo je Mata ki te rangi („Oči koje gledaju nebo”).
Jedan od njegovih naziva je Rapa Nui koji je dobio od peruanskih konkvistadora koji su ostrvo poredili sa ostrvom Rapa u Francuskoj Polineziji.
Rogeven je ovde zatekao primitivno društvo sa oko 2000 pripadnika koji su se borili među sobom. Zbog nedostatka hrane bio je raširen i kanibalizam. Španci su kolonizovali ovo ostrvo 1770-ih godina ali zbog udaljenosti, njihova okupacija nikada nije uspela.
Čileanci zauzimaju ostrvo 1888. godine i pretvaraju ga u ogroni ranč sa oko 40.000 ovaca. Iako je i tada lokalno stanovništvo živelo na nivou prvobitnih zajednica, druga zanimljiva pojava svedočila je o nekada naprednijoj civiliziji.
Za Uskršnje ostrvo karakteristični su „moai“, masivne kamene statue. Ima ih 870 razbacanih po ostrvu.
Ove statue su prosečne visine oko 6 m i teške oko 12 tona. Istraživanja pokazuju da su za izradu kipova korišteni drveni kalupi. Stoga se pretpostavlja da je ostrvo bilo mnogo šumovitije u prošlosti. Drugi razlog deforestizacije ostrva je hladniji klimatski period 1450-1850. godine („Malo ledeno doba“) koji je doprineo smanjenju udela šuma. Starost kipova se procenjuje između 400 i 1000 godina. Sve statue su izrađene iz crvenkasto-tamnosmeđe vulkanske zemlje. Smatra se da su građene u krateru Rano Raku vulkana i da su dovlačena na sadašnja odredišta. Neke od statua imaju šešir na glavi (pukao).
Usled čestih ratova između stanovnika ostrva, gotovo sve stutue su bile srušene. Njihov današnji uspravan oblik duguju naučnicima koji su i podigli. Smatra se da su kipovi podignuti u čast preminulih predaka i da njihov duh ulazi u statue i da će na taj način oni zauvek čuvati pleme i donositi im dobru sreću.
Zato se i statue zovu „moai“ što na domorodačkom jeziku znači „da bi oni mogli postojati“. Tome svedoči i njihov položaj. Okrenuti su ka unutrašnjosti od obale kako bi „čuvali“ domoroce.
Prve dve nedelje u februaru su rezervisane za Rapa Nui festival. Domoroci se tada dele u dve grupe i igraju plemenske igre i plesove. Pobednička ekipa naziva se „kraljica ostrva“ i taj naziv nosi do sledećeg festivala. Ovaj period godine je dobra prilika da strani turisti posete ostrvo. To mogu učiniti na dva načina. Mogu doleteti avionom iz Čilea (aerodrom u Santjagu) ili sa Tahitija.
U prvom slučaju let traje pet, a u drugom sedam sati. Osim posećivanja stutua i festivala, postoji još dosta arheoloških iskopina na ostrvu. Voda oko njega je topla i vrlo providna (providnost je 50-60 m dubine).
Kamene statue ne prestaju ni danas da fasciniraju naučnu i širu javnost. Erik fon Deniken je 1960-ih godina povezivao gradnju statua sa naprednom vanzemljaskom tehnologijom. Šta se u međuvremenu desilo sa posetiocima iz svemira? Pre će biti da su graditelji tajanstvenih „moaia“ ipak sa ove planete.
Autor: dr Rastislav Stojsavljević
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst dr Rastislava Stojsavljevića možete pročitati ovde:
Rastislav Stojsavljević: Folklandska ostrva – britanski ponos u južnom Atlantiku
Preuzmite android aplikaciju.
