Amiši predstavljaju jednu od verskih grupa u SAD. Pripadaju konzervativnom hrišćanskom redu menonitske crkve. Najviše su poznati javnosti po svom jednostavnom načinu života i odbijanju da u većoj meri imaju dodira sa modernom civilizacijom. Istorija ove crkve počela je 1693. godine u Švajcarskoj kada se jedna grupa anabaptista predvođene Jakobom Anamom odvojila od zvanične menonitske crkve.
Amiši su migrirali na prostor današnje Pensilvanije iz jugozapadne Nemačke. Ova migracija je bila reakcija na religijske ratove, siromaštvo i verske progone u Evropi.
U kasnijim decenijama ova verska grupa se proširila i na okolne savezne države SAD. U Ohaju je 1862. godine održana amiška konferencija. Grupa se dodatno podelila na moderne i tradicionaliste. Ovu drugu grupu čine današnji Amiši.
Dva glavna koncepta za razumevanje amiških običaja su njihovo odbijanje „hošmuta“ (ponos, arogancija, oholost) i velika vrednost koju polažu na „demut“ (poniznost) i „gelasenhejt“ (smirenost, pribranost, blagost), često prevođeno kao potčinjenost.
Gelasenhejt je verovatno lakše razumeti kao opiranje da se napreduje, samopromovisanje ili isticanje.
Amiši veruju da su veće porodice blagoslov od Boga. Podizanje dece i druženje sa komšijama i rodbinom su njihove najveće vrednosti. Prosečna porodica ima 6-7 dece. Pravila Amiša dozvoljavaju venčanja samo između pripadnika njihove crkve.
Amiška deca završavaju svoje školovanje posle završenog osnovnoškolskog obrazovanja. Smatraju da dalje školovanje nije neophodno za njihov način života. Uz engleski, većina starog reda Amiša govori karakterističnim nemačkim dijalektom koji se zove pensilvanijski nemački, odnosno kako se češće zove, pensilvanijski holandski. Ipak, ovaj arhaični jezik ima dosta primesa modernog engleskog jezika.
Teško je utvrditi tačan broj Amiša jer se oni ne popisuju i ne smatraju zvaničnim članovima porodice dok se ne krste.
A čin krštenja se ne obavlja pre 16 godine života. Po novijim procenama u SAD ih ima oko 350.000. Najviše ih je u Pensilvaniji i Ohaju. U svakoj od ove dve države ima ih oko 80.000. Na trećem mestu je Indijana sa oko 60.000 Amiša.
Izučavajući ovu zanimljivu versku grupu, možemo naići na njihove zanimljive karakteristike. Jedan deo Amiša voli da igra odbojku na pesku. Uglavnom ovaj sport praktikuju petkom.
Pre krštenja, sa 16 godina, dobijaju dozvolu da odu u „moderan svet“ i dve nedelje uživaju kao i ostali njihovi vršnjaci. Taj period se naziva „rumspringa“ (srp. „trčanje okolo“). Oko 90% njih se posle „ludovanja“ vrati u svoju grupu i krsti se.
Oni koji odluče da nastave drugim načinom života, suočavaju se da ih se porodica i rodbina odreknu i tada gube svaki kontakt sa njima.
S obzirom na način ishrane, ova verska grupa ima najmanje procenat obolevanja od raka. Neki Amiši ipak voze automobile, samo im nije dozvoljeno da budu vlasnici istih. Amišima je zabranjeno da slušaju popularnu muziku i da sviraju instrumente.
Lutke kojima se igraju amiška deca nemaju lice, kosu i prste.
Ova bezličnost je posledica verovanja da samo Bog može da udahne život i da bi u suprotnom izgledu ove lutke bile predmet idopoklonstva. Muškarci briju brade dok ne stupe u brak. Što se tiče brkova, njih su u obavezi da briju čak i kada se ožene. S obzirom da uglavnom stupaju u brak sa bližim ili daljim krvnim srodnicima, često pate od genetskih bolesti. Ne fotografišu se i ne koriste električnu energiju. Verska grupa koja ima sve više pripadnika i koja odoleva modernom vremenu.
Autor: dr Rastislav Stojsavljević
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst dr Rastislava Stojsavljevića možete pročitati ovde
Preuzmite android aplikaciju.
