Амиши представљају једну од верских група у САД. Припадају конзервативном хришћанском реду менонитске цркве. Највише су познати јавности по свом једноставном начину живота и одбијању да у већој мери имају додира са модерном цивилизацијом. Историја ове цркве почела је 1693. године у Швајцарској када се једна група анабаптиста предвођене Јакобом Анамом одвојила од званичне менонитске цркве.
Амиши су мигрирали на простор данашње Пенсилваније из југозападне Немачке. Ова миграција је била реакција на религијске ратове, сиромаштво и верске прогоне у Европи.
У каснијим деценијама ова верска група се проширила и на околне савезне државе САД. У Охају је 1862. године одржана амишка конференција. Група се додатно поделила на модерне и традиционалисте. Ову другу групу чине данашњи Амиши.
Два главна концепта за разумевање амишких обичаја су њихово одбијање „хошмута“ (понос, ароганција, охолост) и велика вредност коју полажу на „демут“ (понизност) и „геласенхејт“ (смиреност, прибраност, благост), често превођено као потчињеност.
Геласенхејт је вероватно лакше разумети као опирање да се напредује, самопромовисање или истицање.
Амиши верују да су веће породице благослов од Бога. Подизање деце и дружење са комшијама и родбином су њихове највеће вредности. Просечна породица има 6-7 деце. Правила Амиша дозвољавају венчања само између припадника њихове цркве.
Амишка деца завршавају своје школовање после завршеног основношколског образовања. Сматрају да даље школовање није неопходно за њихов начин живота. Уз енглески, већина старог реда Амиша говори карактеристичним немачким дијалектом који се зове пенсилванијски немачки, односно како се чешће зове, пенсилванијски холандски. Ипак, овај архаични језик има доста примеса модерног енглеског језика.
Тешко је утврдити тачан број Амиша јер се они не пописују и не сматрају званичним члановима породице док се не крсте.
А чин крштења се не обавља пре 16 године живота. По новијим проценама у САД их има око 350.000. Највише их је у Пенсилванији и Охају. У свакој од ове две државе има их око 80.000. На трећем месту је Индијана са око 60.000 Амиша.
Изучавајући ову занимљиву верску групу, можемо наићи на њихове занимљиве карактеристике. Један део Амиша воли да игра одбојку на песку. Углавном овај спорт практикују петком.
Пре крштења, са 16 година, добијају дозволу да оду у „модеран свет“ и две недеље уживају као и остали њихови вршњаци. Тај период се назива „rumspringa“ (срп. „трчање около“). Око 90% њих се после „лудовања“ врати у своју групу и крсти се.
Они који одлуче да наставе другим начином живота, суочавају се да их се породица и родбина одрекну и тада губе сваки контакт са њима.
С обзиром на начин исхране, ова верска група има најмање проценат оболевања од рака. Неки Амиши ипак возе аутомобиле, само им није дозвољено да буду власници истих. Амишима је забрањено да слушају популарну музику и да свирају инструменте.
Лутке којима се играју амишка деца немају лице, косу и прсте.
Ова безличност је последица веровања да само Бог може да удахне живот и да би у супротном изгледу ове лутке биле предмет идопоклонства. Мушкарци брију браде док не ступе у брак. Што се тиче бркова, њих су у обавези да брију чак и када се ожене. С обзиром да углавном ступају у брак са ближим или даљим крвним сродницима, често пате од генетских болести. Не фотографишу се и не користе електричну енергију. Верска група која има све више припадника и која одолева модерном времену.
Аутор: др Растислав Стојсављевић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст др Растислава Стојсављевића можете прочитати овде
Преузмите андроид апликацију.
