Антарктик је најјужнији и најхладнији континент. Назив континента потиче од грчке речи „анти“ (против) и „аркос“ (медвед) што у преводу значи супротно до Арктика.
Само копно континента налази се око Јужног пола. Има површину од 13.200.000 km 2 (варира у односу на стварање и отапање инландајса).
У зимски део године (јул и август) површина континента расте за око милион km 2 . Антарктик нема стално становништво, већ истраживаче који се овде налазе у краћим или дужим мисијама.
Географски пол се налази на 90 о ЈГШ, где је Хаконов врх (2765 m). Магнетни пол се налази 2500 km источније. Антарктик је највиши континент на свету. На Антарктику се налази најјужнији активни вулкан на свету, Еребус.
Највиши врх Антарктика је Винсон (5140 m) на Елсвортовим планинама.
Антарктик је најхладнији континент. Средња температура зими (април – октобар) износи од -18 о С до -36 о С. Тако су дана 21. јула 1983. године руски метеоролози у истраживачкој станици „Восток“ измерили температуру ваздуха -89,2 о С. То је најнижа темепратура икада измерена на Земљи.
Током летњег дела године (децембар – фебруар), температура се креће од -20 о С до 2 о С. Јаки ветрови брзине и преко 300 km/h редовна су појава.
Антарктик има само периодичне речне токове.
Најпознатији је Оникс, дужине око 60 km. Широм континента уочена је појава тзв. „подледничких река“ које теку испод инландајса. У неким оазама се налази топли извор. Најтоплији такав се налази на острву Десепшн са температуром од 88 о С.
Антарктик је сиромашан биљним светом. Две једине цветнице на овом континенту су Dechampsia Antarctica и Kolobantus Krassifolius.
На Антарктику живи око 20 врста птица. Најважнији су пингвини. Они живе у колонијама 500.000 – 700.000 јединки.
Од 17 врста најпознатији су брадати и царски. Највећа колонија пингвина налази се на острву Заводски. Над околним морима лете албатроси, а у водама пливају китови и фоке.
Према Антарктичком споразуму који је потписан 1959. године у Вашингтону забрањује се свако војно деловање на копну и мору, употреба нуклеарних експеримената, оружја и одлагање радиоактивног отпада. Овај споразум је више пута касније допуњаван.
Сматра се да је посада руског брода „Мирниј“ прва угледала Антарктик 28. јануара 1820. године.
Први човек који је ступио ногом на 90о ЈГШ био је Норвежанин Раул Амундсен који је ставио заставу своје земље на најјужнију тачку на Земљи 14.12.1911. године. Тиме је претекао свог супарника Британца Роберта Скота, који је стигао месец дана касније и није се вратио због мећаве која је усмртила његову експедицију.
Туристичка (летња) сезона траје од новембра до марта. Tуристи на Антарктику не могу очекивати комфор. Спава се под шаторима, често само на душеку под ћебетом.
На Антарктику нема мобилног сигнала, али има Wifi мреже.
На Антарктику постоје правила за туристе.
Нека од њих су:
- забрањено је ходање по лишајевима и маховини (ове биљке ма колико на први поглед безначајне, важне су за екосистем)
- треба стриктно водити рачуна да се не унеси никаква семена или инсекти (у супротном би овај крхи екосистем могао бити нарушен
- уколико Вам пингвин ускочи у чамац, не дирајте га, он ће искочити када буде близу свога јата
- кључно је не дирати или хранити делфине
- кључно је не мешати се у ланац исхране морских сисара, поготово китова (само у једном случају је то дозвољено, а то је када се китови упетљају у рибарске мреже; тада им можете помоћи или фотографисати како би људи обучени за то урадили)
- ово је демилитаризована зона, тако да свака врста ватреног оружја или експлозива је строго забрањена
- забрањено је узимање било каквих сувенира
- не очекујте да будете спашени (пратиоци ретко да ће ризиковати животе читаве групе услед неке олује да би спасили само једног човека).
Аутор: др Растислав Стојсављевић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст др Растислава Стојсављевића можете прочитати овде:
Rastislav Stojsavljević: Pustinja Atakama – astronomska opservatorija sveta
Преузмите андроид апликацију.
