Antarktik je najjužniji i najhladniji kontinent. Naziv kontinenta potiče od grčke reči „anti“ (protiv) i „arkos“ (medved) što u prevodu znači suprotno do Arktika.
Samo kopno kontinenta nalazi se oko Južnog pola. Ima površinu od 13.200.000 km 2 (varira u odnosu na stvaranje i otapanje inlandajsa).
U zimski deo godine (jul i avgust) površina kontinenta raste za oko milion km 2 . Antarktik nema stalno stanovništvo, već istraživače koji se ovde nalaze u kraćim ili dužim misijama.
Geografski pol se nalazi na 90 o JGŠ, gde je Hakonov vrh (2765 m). Magnetni pol se nalazi 2500 km istočnije. Antarktik je najviši kontinent na svetu. Na Antarktiku se nalazi najjužniji aktivni vulkan na svetu, Erebus.
Najviši vrh Antarktika je Vinson (5140 m) na Elsvortovim planinama.
Antarktik je najhladniji kontinent. Srednja temperatura zimi (april – oktobar) iznosi od -18 o S do -36 o S. Tako su dana 21. jula 1983. godine ruski meteorolozi u istraživačkoj stanici „Vostok“ izmerili temperaturu vazduha -89,2 o S. To je najniža temepratura ikada izmerena na Zemlji.
Tokom letnjeg dela godine (decembar – februar), temperatura se kreće od -20 o S do 2 o S. Jaki vetrovi brzine i preko 300 km/h redovna su pojava.
Antarktik ima samo periodične rečne tokove.
Najpoznatiji je Oniks, dužine oko 60 km. Širom kontinenta uočena je pojava tzv. „podledničkih reka“ koje teku ispod inlandajsa. U nekim oazama se nalazi topli izvor. Najtopliji takav se nalazi na ostrvu Desepšn sa temperaturom od 88 o S.
Antarktik je siromašan biljnim svetom. Dve jedine cvetnice na ovom kontinentu su Dechampsia Antarctica i Kolobantus Krassifolius.
Na Antarktiku živi oko 20 vrsta ptica. Najvažniji su pingvini. Oni žive u kolonijama 500.000 – 700.000 jedinki.
Od 17 vrsta najpoznatiji su bradati i carski. Najveća kolonija pingvina nalazi se na ostrvu Zavodski. Nad okolnim morima lete albatrosi, a u vodama plivaju kitovi i foke.
Prema Antarktičkom sporazumu koji je potpisan 1959. godine u Vašingtonu zabranjuje se svako vojno delovanje na kopnu i moru, upotreba nuklearnih eksperimenata, oružja i odlaganje radioaktivnog otpada. Ovaj sporazum je više puta kasnije dopunjavan.
Smatra se da je posada ruskog broda „Mirnij“ prva ugledala Antarktik 28. januara 1820. godine.
Prvi čovek koji je stupio nogom na 90o JGŠ bio je Norvežanin Raul Amundsen koji je stavio zastavu svoje zemlje na najjužniju tačku na Zemlji 14.12.1911. godine. Time je pretekao svog suparnika Britanca Roberta Skota, koji je stigao mesec dana kasnije i nije se vratio zbog mećave koja je usmrtila njegovu ekspediciju.
Turistička (letnja) sezona traje od novembra do marta. Turisti na Antarktiku ne mogu očekivati komfor. Spava se pod šatorima, često samo na dušeku pod ćebetom.
Na Antarktiku nema mobilnog signala, ali ima Wifi mreže.
Na Antarktiku postoje pravila za turiste.
Neka od njih su:
- zabranjeno je hodanje po lišajevima i mahovini (ove biljke ma koliko na prvi pogled beznačajne, važne su za ekosistem)
- treba striktno voditi računa da se ne unesi nikakva semena ili insekti (u suprotnom bi ovaj krhi ekosistem mogao biti narušen
- ukoliko Vam pingvin uskoči u čamac, ne dirajte ga, on će iskočiti kada bude blizu svoga jata
- ključno je ne dirati ili hraniti delfine
- ključno je ne mešati se u lanac ishrane morskih sisara, pogotovo kitova (samo u jednom slučaju je to dozvoljeno, a to je kada se kitovi upetljaju u ribarske mreže; tada im možete pomoći ili fotografisati kako bi ljudi obučeni za to uradili)
- ovo je demilitarizovana zona, tako da svaka vrsta vatrenog oružja ili eksploziva je strogo zabranjena
- zabranjeno je uzimanje bilo kakvih suvenira
- ne očekujte da budete spašeni (pratioci retko da će rizikovati živote čitave grupe usled neke oluje da bi spasili samo jednog čoveka).
Autor: dr Rastislav Stojsavljević
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst dr Rastislava Stojsavljevića možete pročitati ovde:
Rastislav Stojsavljević: Pustinja Atakama – astronomska opservatorija sveta
Preuzmite android aplikaciju.
