Broj korisnika koji imaju ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva u Srbiji je na kraju trećeg ovogodišnjeg kvartala u odnosu na isti lanjski period porastao za 11,69 odsto, pošto je ovu uslugu na kraju pomenutog lanjskog perioda koristilo 3.040.674 korisnika, a na kraju ovogodišnjeg perioda 3.396.064, saopštila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
Rast broja korisnika koji su ugovorili uslugu mobilnog bankarstva još je veći, porastao je sa 2.036.765 korisnika na kraju trećeg tromesečja 2020. na 2.692.552 korisnika na kraju trećeg tromesečja ove godine, što je povećanje od 32,2 odsto.
Osim broja korisnika, porastao je i broj transakcija koje putem elektronskog i mobilnog bankarstva obavljaju fizička i pravna lica, što se posebno odnosi na mobilno bankarstvo gde je broj transakcija porastao za 30,45 u odnosu na lanjsko treće tromesečje.
Kada je reč o elektronskom bankarstvu, broj transakcija u trećem ovogodišnjem kvartalu je porastao za 2,82 odsto u odnosu na treći kvartal 2020.
U izveštaju NBS se navodi da je na kraju trećeg tromesečja ove godine bilo 10,2 miliona platnih kartica, što je za 9,7 odsto više nego u istom lanjskom periodu i za 2,83 odsto više nego na kraju drugog tromesečja ove godine.
Naši građani su u trgovinama u Srbiji u trećem kvartalu obavili više od 92 miliona plaćanja platnim karticama, što je rast od 12,52 odsto u odnosu na isto lanjsko tromesečje.
Banke su povećale broj bankomata pa ih je na kraju trećeg tromesečja bilo 3.149, 27 više nego krajem juna 2021.
Iz NBS navode da zahvaljujući i brojnim merama koje je prethodnih godina preduzela Narodna banka, plaćanja karticama postaju sve isplativija trgovcima u našoj zemlji, a prevashodno kada je reč o plaćanjima nacionalnom platnom karticom DinaCard.
Na to ukazuje podatak da su u periodu 2016.-2020. godine ukupne naknade koje su banke u Srbiji platile inostranim kartičnim sistemima bile za više od 30 puta veće nego troškovi prema domaćem kartičnom sistemu, pri čemu treba imati u vidu da se svi navedeni troškovi po pravilu preliju na naknade koje bankama plaćaju građani i privreda.
Troškovnu efikasnost DinaCard , navode iz centralne banke, potvrđuje podatak da, ostvarujući učešće od 25 odsto ukupnog kartičnog prometa, DinaCard to čini sa svega tri odsto udela u ukupnim troškovima koje banke plaćaju prema svim kartičnim sistemima na tržištu.
Porastao je i broj virtuelnih prodajnih mesta, kojih je krajem septembra ove godine bilo 2.970, što je za 478 više nego tri meseca ranije a čak za 80,66 odsto više nego na kraju trećeg tromesečja 2020.
Broj dinarskih transakcija kojima su građani obavljali kupovinu preko internet sajtova bio je veći od pet miliona, što je za 32,61 odsto više nego u trećem tromesečju 2020. godine.
Njihova vrednost je iznosila 12,84 milijarde dinara što je za 52 odsto više nego u lanjskom trećem kvartalu.
Rastu upotrebe bezgotovinskih plaćanja u zemlji doprineo je rast korisćenja instant plaćanja, navode iz NBS uz ocenu da je poverenje korisnika u IPS NBS sistem na visokom nivou, pokazuje prosečan dnevni broj plaćanja u trećem tromesečju ove godine koji iznosi 118.317.
Rast broja transakcija u odnosu na treće tromesečje 2020. iznosi 63,77 odsto a dnevni rekord je oboren 20. septembra, kada su obavljena 221.442 plaćanja.
U Narodnoj banci očekuju da će daljem porastu korišćenja instant plaćanja doprineti i novouvedena usluga Prenesi.
Reč je o usluzi koja korisnicima omogućava prenos novca poznavanjem samo broja mobilnog telefona primaoca registrovanog za uslugu, bez upisivanja ili pamćenja broja računa primaoca.
Registraciju broja mobilnog telefona za uslugu Prenesi i korišćenje ovog servisa za prenos novca banke će omogućiti korisnicima putem postojećih aplikacija mobilnog bankarstva.
Preuzmite android aplikaciju.
