Putujemo iz različitih razloga, a portraga za mestima na kojim možemo pronaći mir i posvetiti se samom sebi, ali i svojoj veri, može biti jedno od njih. Danas vam donosimo izbor lokacija u Evropi koje imaju duhovni značaj, kako za pripadnike većinskih religija tako i za putnike u potrazi za spiritualnim predahom, te mestom za kontemplaciju ili meditaciju.
Lurd
Šarmantni francuski gradić u Pirinejima, Lurd, jedno je od najvažnijih katoličkih svetilišta današnjice.
Svetilište gospe lurdske osnovano je u 19. veku, kada se Bernadeti, tada četrnaestogodišnjoj devojci iz sela, ukazala Devica Marija, ni manje ni više nego 18. puta. Devica Marija se prikazala pored izvora, a danas se “lurdska voda” smatra lekovitom, iako svojevremeno naučnici nisu uspeli da dokažu bilo kakva posebna svojstva.
Sveta gora – Atos
Legenda kaže da je Devica Marija plovila Sredozemnim morem, od današnjeg Izraela ka Kipru, ali putovanje je pošlo naopako pa je brod na kom se nalazila sa svetim Ivanom nekako završio na Atosu. Navodno je Marija bila oduševljena prirodnim lepotama trećeg “prsta” poluostrva Halkidiki, te je zamolila svog sina da ga blagosilja i pretvori u njen vrt. Danas je ženama pristup na Atos zabranjen, a u ovoj monaškoj zajednici na obalama Egejskog mora postoji dvadeset manastira, među kojima je i srpski Hilandar sa 46 monaha.
Vatikan
Ultimativna destinacija vernika, Vatikan, sa svojih 825 stanovnika od kojih je jedan Papa i značajem za katolički svet, samo u 2019. posetilo ga je blizu sedam milion turista. Najmanja država na svetu privlači pripadnike svih vera, ali i ateiste koji ovde dolaze kako bi se divili umetničkim delima neprocenjive vrednosti kojima Vatikan raspolaže. Tu su Karavađo, Rafael, Leonardo da Vinči i naravno legendarni Mikelanđelo koji je godinama oslikavao nestvarne zidove i strop Sikstinske kapele.
Stonhendž
Svima poznati monoliti praistorijskog spomenika Stonhendža do danas su nerešena misterija i najznačajnije britansko arheološko nalazište. Nisu u vezi ni sa jednom od vodećih religija današnjice, ali već vekovima svojom mistikom privlače brojne hodočasnike, umetnike i filozofe.
Svake godine oko misterioznih kamenih blokova na najduži dan u godini – letnju ravnodnevnicu – okupe se desetine hiljada ljudi kako bi između monolita posmatrali sunce, a jedna od teorija o Stonhendžu je da su ga podigli upravo poklonici Sunca.
Fatima
Fatima, portugalski grad čuda, jedno je od tri najvažnije lokacije za katolike u Evropi. Postala je poznata 1916. godine, nakon što se u njoj Devica Marija ukazala deci pastirima – Luciji, Fransišku i Žasinti.
Samo u 2016. godini, tokom proslave 100 godina ukazanja, Fatimu je posetilo preko pet miliona ljudi, dok inače na godišnjicu priviđenja, 13. maja, dođe oko četiri miliona vernika, od kojih mnogi pređu pešice stotine kilometara.
Legenda kaže da je grad dobio ime po mavarskoj princezi Fatimi koju je oteo portugalski vitez Gonsalo. Prema jednoj verziji, zaljubila se u Gonsala i promijenila veru iz islama u hrišćanstvo, dok druga priča kaže da je na to bila prisiljena.
Put Santjaga
Iako inicijalno povezan sa katoličanstvom, danas se na “putu Santjaga”, mreži na desetine hodočasničkih ruta koje vode ka gradu Santjago de Kompostela u zapadnoj Španiji, mogu pronaći pešaci svih mogućih vera, pa čak i brojni ateisti.
Putevi su postali popularni među najširom publikom zbog lepota pejzaža kroz koje vode, ali i mogućnosti da se isključimo i posvetimo sebi i svojim mislima dok pešačimo kroz prirodu i okolna sela.
Može se hodati od nekoliko dana, pa sve do nekoliko meseci budući da ima puteva koji počinju u Francuskoj i Portugalu, a u toku hodočašća putnicima je obezbeđen pristupačan i jednostavan smeštaj u spavaonicama duž rute.
Put do groba sv. Jakova u Santjagu, završne tačke svake rute, može se preći i biciklom, ili – na konju. Druge vrste prevoza nisu odobrene.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
