Poljoprivrednici su se obradovali snežnim padavinama, ali je radost bila kratkog daha jer su južnobanatska polja opet gola.
Bilo bi dobro za izniklu pšenicu, kaže Dorel Margu, da je manje ove temperaturne klackalice koja ne dozvoljava belom pokrivaču da zaštiti pšenicu od niskih temperatura i jutarnje golomrazice.
On obrađuje pedesetak hektara, što svoje, što zemlje iz zakupa u ataru Alibunara, u selu Lokve, od čega je oko polovine pod pšenicom. Kaže snega treba više i da se zadrži na njivama, što zbog jačih mrazeva, što zbog zaliha neophodne vlage u zemljištu.
„Pšenica se u prethodnom periodu, zbog više toplog nego hladnog vremena dobro izbokorila, ali ne bi valjalo da nastavi sa rastom, bolje bi bilo da miruje. Sneg kao toplotni izolator taman je ušuškao useve, ali sve je to kratko trajalo. Mi smo ga ovde imali u dva navrata nekoliko dana, a i tada je bio manje od desetak centimetara, koliko bi trebalo da bude. Ovako, pribojavamo se da bi moglo doći do oštećenja nadzemne lisne mase. To je neko iskustvo iz ranijih godina mada nam zime nisu ni blizu onim ranijim. S druge strane, dobro je što je bar temperatura u minusu stegla plastice brazdi, jer će se tako na proleće zemljište za druge kulture lakše pripremiti za setvu”, kaže za Margu, koji se dok je sneg još bio na njivama spremao da iskoristi vremenske prilike i prihrani pšenicu.
To su i preporuke struke koje je dobio, da snežne padavine i slabije mrazeve treba iskoristiti i obaviti prvo prihranjivanje biljaka, ukoliko ostali vremenski uslovi to dozvole.
Useve bi, dodaje, u prvi mah prihranio s najmanje 50 kilograma azotnog mineralnog đubriva po hektaru, a kasnije im dodao još 30–40 kilograma, u zavisnosti od stručne procene.
Godišnja stopa inflacije u Turskoj u januaru 65 odsto, najviša za 14 meseci
Preuzmite android aplikaciju.
