Nalazi krvne slike su veoma važan pokazatelj toka trudnoće.
Kako se mnogo toga tokom „drugog stanja“ menja, menjaju se i referentne vrednosti krvne slike, pa će na osnovu redovnih kontrola krvi lekar moći da uoči promene i da na njih utiče suplementacijom ili, ukoliko je potrebno, terapijom.
Koliko često treba vaditi krv
– Analiza krvi se radi više puta u toku trudnoće, uključujući i prvu posetu ginekološkoj ordinaciji. Obavezan podatak je i krvna grupa trudnice, koja je neophodna za prijem u porodilište i bilo kakve eventualne intervencije.
Uz krvu sliku vrlo je važan urin i urinokultura, naročito kod sumnje na infekciju – za sajt Trudnoća i zdravlje kaže dr Slavica S. Vasiljević, specijalista ginekologije, akušerstva i akupunkturolog.
Kako se menjaju referentne vrednosti
Referentne vrednosti se tokom trudnoće menjaju, a često se desi da vrednost određenih nalaza varira i u zavisnosti od nedelje trudnoće.
– Baš zato u daljem tekstu nećemo navoditi referentne vrednosti koje svakako stoje na rezultatima koje ćete dobiti. Cilj ovog teksta je da razjasni termine koji mogu biti nejasni, ne i da dodatno zbuni ili uplaši trudnice.
Za tumačenje rezultata važno je konsultovati isključivo lekara, a često nije samo jedan parametar dovoljan da bi se utvrdilo neko nepovoljno stanje – objašnjava dr Vasiljević.
Eritrociti (crvena krvna zrnca) zadužena su za prenos kiseonika svim ćelijama tela.
Izrazito smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca uz smanjenje hemoglobina (belančevina u crvenim krvnim zrncima) ukazuje na anemiju, čest problem kod trudnica koji se može prevenirati ili regulisati adekvatnim unosom gvožđa i folne kiseline.
Prosečni obim eritrocita (MCV) – Manjak folne kiseline i gvožđa može dovesti do povećanja obima crvenih krvnih zrnaca.
Hemoglobin – Zadatak hemoglobina je da prenosi kiseonik od pluća do drugih organa.
Hemoglobin se nalazi u crvenim krvnim zrncima – eritrocitima, i sadrži gvožđe. Smanjene vrednosti mogu ukazivati na anemiju, čest problem kod trudnica, pogotovu u drugoj polovini trudnoće, kada se povećava bebina potreba za gvožđem.
Nivo gvožđa u trudnoći može se povećati unosom hrane bogate gvožđem i suplementacijom.
Broj leukocita (belih krvnih zrnaca) – Važan u odbrani tela od infekcija. Njihov broj ukazuje na stanje imunog sistema buduće mame kao i na to da li već postoji infekcija u organizmu.
TSH – tiroidni stimulirajući hormon – Meri nivo hormona štitne žlezde, posebno važan za trudnice koje su i pre trudnoće imale problem sa štitnom žlezdom.
Nalazi na osnovu kojih se utvrđuje stanje štitne žlezde su ihormoni štitne žlezde sa antitelima. Ukoliko se pojavi problem sa štitnom žlezdom lekar će vas uputiti kod endokrinologa.
Uz adekvatnu terapiju i pridržavanje saveta, nema razloga za brigu. Dobro je posetiti endokrinologa i pre trudnoće, jer hormoni štitne žlezde igraju važnu ulogu u začeću.
Broj krvnih pločica (trombocita) – Krvne pločice imaju ulogu zgrušavanja krvi i na taj način smanjuju opasnost od krvarenja.
Smanjenje količine trombocita (ispod 80.000 ) ukazuje na oboljenje koje se javlja samo u trudnoći, na gestozu obeleženu razvojem edema ili otoka,povišenog krvnog pritiska i gubljenja belančevina putem mokraće.
Parametri koji su povezani sa procenom zgrušavanja krvi su i: APTT (često se radi trudnicama koje su na antikoagulatornoj terapiji), zatim fibrinogen, PT (protrombinsko vreme) i trombociti.
Biohemijske analize krvi u trudnoći
Mogu se raditi kao deo osnovnog ispitivanja ili sa ciljem da se utvrdi postojanje određenog zdravstvenog problema na koje lekar sumnja.
Beta HCG – hormon koji služi za utvrđivanje trudnoće i njeno razvijanje u najranijim fazama, kao i za blagovremeno otkrivanje vanmaterične trudnoće.
ALK phos (alkalna fosfataza) – Kod trudnice, povišen nivo ALK može biti pokazatelj HELLP sindroma (preeklamnpsije) ili drugih, ozbiljnih stanja.
ALT (alanin aminotransferaza) – U pitanju je jetreni enzim kojim se meri funkcija jetre.
Bilirubin – Procena funkcije jetre. Ako su povećane transeminaze (enzimi) jetre ponekad može značiti da se sa preteralo sa suplementacijom.
U tom slučaju lekar vam može smanjiti ili isključiti suplemente i zakazati kontrolu za oko 15 do mesec dana i obično se nakon tog perioda rezultati stabilizuju.
Ovo je čest slučaj kod trudnica koje na svoju ruku piju veći broj i veće doze suplemenata.
CRP (C-reaktivni protein) – CRP je upalni protein, njegova povišena vrednost ukazuje na pojavu upale u organizmu.
Indirektan Coombsov test – Posebno važan za trudnice sa negativnom Rh krvnom grupom. Pokazuje da li majčin imuni sistem proizvodi antitela štetna za plod, ukoliko je test pozitivan, određuje se adekvatan tretman i terapija.
Kalijum (K) – Važan za procenu bubrežne funkcije. Parametri koji se takođe tiču bubrežne funkcije su kreatinin, natrijum, proteini, urea, mokraćna kiselina.
Šećer u krvi (SUK) – Analiza šećera u krvi radi se minimum tri do četiri puta u toku trudnoće.
A ako lekari smatraju da je potrebno, i češće. Kontrola šećera u krvi je važna jer usled hormonskih promena tokom trudnoće i kod žena koje nisu imale problema sa dijabetesom može se pokazati rezultat povišenog šećera u krvi.
U slučaju da postoji gestacijski dijabetes mora se strogo voditi računa o ishrani koju je prepisao lekar.
Oko 24. nedelje većina lekara će tražiti da se radi test opterećenja glukozom (OGTT test) .
Sklonost da šećer „skoči“ u trudnoći nastaje oko 28.nedelje kada beba ubrzano raste i mame osećaju veću potrebu za unosom testa i šećera, tada treba biti umeren i pravilno rasporediti obroke.
Sedimentacija – Sedimentacija je blago fiziološki povećana u trudnoći, pa je nije potrebno posebno određivati, sem ako se ne radi o nekoj posebnoj potrebi (akutnoj infekciji u smislu upale grla , upale pluća…).
U svakom novom trimestru je važno odrediti krvu sliku sa biohemijom, urin, urinokulturu i bakteriološke briseve.
Ovi nalazi su jako bitni da bi trudnica bila spokojna i da bi ginekolog na vreme mogao da reaguje ako postoji problem.
Preuzmite android aplikaciju.
