Aleksandar Tanurdžić je otvorio put u književnost romanom prvencem “Usta mi puna višanja“ u izdanju novosadskog „Prometeja“.
„Sećanje je samo po sebi varljivo i nezahvalno za pisanje da se pretoči baš onako kako bi trebalo. Ja kao novi pisac nemam ništa od hermetičnosti pa je roman morao biti otvoren, a opet da ne bežim od onoga što ja jesam“, rekao je Tanurdžić.
Autor se potrudio da otvori što više tema i pitanja, a da čitalac sam da odgovore i usmeri se na ono što njega interesuje.
Stefan je tragični junak, bez krivice. Njegova krivica je njegova sudbina koju nije pisao sam već su je pisali drugi, on se prilagođavao drugima i samom sebi, njegov identitet je na početku izbrisan, i ko je on, i kakva sećanja može da ima.
Naziv „Usta mi puna višanja“ je potekao kao lajt motiv koji mi se vraćao i nametao najviše kao odgovor na to od čega je zapravo satkan čovek, a to je od mesa i sokova“, rekao je mladi pisac.
Usta puna višanja su usta puna života i svega onoga što on nosi, što je i bol, i sreća, a nažalost i truljenje i smrt.
Tanurdžić je rodom iz Riđice, sela pored Sombora, završio je master na komparativnoj književnosti na Univerzitetu u Novom Sadu.
Vodi radionicu kreativnog pisanja. Njegov prvi roman već su zapazili kritičari svrstavajući ga u izbore za ugledne nagrade, a široko je otvorio i put do čitalaca.
