Ukoliko ste osoba koja voli da postavlja pitanja i uživa u traganju za odgovorima do kojih malo ljudi uspe da dođe, sigurno ste se barem jednom za života pronašli u drušvu sa nekim načitanim Novosađaninom, odlučnim da vam otkrije istinu o najvećim misterijama koje generacijama ostaju enigma našim sugrađanima.
Znate nas, mistični ljudi, slabi u fenomenu „dolaska na vreme“ i jaki na rečima. Često volimo, u sitna crevca, da objasnimo i ono za šta nas niko ne pita, a kada nas pitaju, e onda… onda moramo da ispričamo sve, ispočetka.
Pa, da počnemo upravo odatle. U nekoliko narednih tekstova vodićemo vas kroz najinteresantnije novosadske misterije.
Prokleto blago iz močvare
Petrovaradin je oduvek bio jedna od najprimamljivijih meta svim okupatorima koji su poželeli Novi Sad da učine svojim. Nije prošlo puno vremena od kada smo u školama učili o čuvenoj bici na Tekijama, najvećoj bici ikad vođenoj na tom prostoru.
Preko dvesta hiljada turskih vojnika predvođenih Damad Ali-Pašom pokušalo je da osvoji tvrđavu kojom je tada rukovodio Eugen Savojski.
Prema predanjima, Eugen je u večeri pre bitke sanjao Bogorodicu koja mu je rekla da se ništa ne brine jer će iz same bitke izaći kao pobednik. Narednog jutra, iako je bio 5. avgust, pao je sneg.
Inače, na datum bitke, pada jedini zimski svetac u letnjem periodu, takozvana Snežna gospa, pa je verni hrišćanin Eugen Savojski, ovaj znak shvatio kao pomoć sa neba zbog čega su kasnije petrovaradinski fratri, u znak zahvalnosti, podigli crkvu na Tekijama, koja postoji i dan danas.
Nezamisliva pojava poput snega usred leta i niska temperatura nikako nisu prijale turskoj vojsci, te su ih znatno oslabile i učinile da iz bitke izađu kao poražena strana.
E sad, kada smo se pozabavili kratkom istorijom, dođosmo i do onog zanimljivijeg dela, dela o blagu…
Sve što je turska vojska usled svojih osvajanja opljačkala, Damad Ali-Paša želeo je da prebaci u Beograd, ali je jedini put za ovakav transport bio močvarni put uz Dunav.
Priča se da je na samom početku prenošenja blaga kroz močvaru živo blato progutalo sve što su Turci poneli sa sobom.
Nakon velike pobede Savojski je sve svoje napore ulagao u to da se izgubljeno blago koje im je oteto pronađe, međutim, njegova potraga za izgubljenim blagom završila je tragično jer je nekoliko vojnika tom prilikom izgubilo život.
On je, stavivši prst na čelo, doneo odluku da nije vredno izgubiti još života zarad materijalnih stvari, te zvanično obustavio potragu i blago proglasio za ukleto.
Ukoliko je verovati ovoj misteriji, novosadsko tlo nije bogato samo plodnom zemljom, već i skrivenim blagom.
Ipak, postoji i druga verzija priče, koja je Novosađanima, iako su poklonici dobrih misterija i teorija zavere, mnogo prihvatljivija.
Ona u potpunosti obesmišljava teoriju o ukletom blagu i govori o tome kako je Eugen Savojski, zapravo, svoju potragu za izgubljenim blagom sproveo veoma uspešno, ali je sa užim krugom vojnika koji su mu se pridružili u potrazi, u tajnosti podelio plen.
Čini se da nikada nećemo saznati da li mesta na kojima najviše volimo da šetamo u letnjem periodu zapravo leže na blagu skrivenom duboko, duboko, u zemlji, ili se to blago ipak nalazi u džepovima potomaka Eugena Savojskog i onih srećnika koji su tog dana sa njime pošli u potragu za “ukletim“ blagom.
Preuzmite android aplikaciju.
