Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja, osim za domaće potrebe, ima šećerne repe, odnosno šećera i za izvoz.
Ove godine je pod ovom kulturom zasejano 42.000 hektara, a ako se uzmu prosečni prinosi, može se očekivati da proizvedemo više od 250.000 tona šećera.
Naše potrebe iznose 200.000 tona godišnje ili 11 kilograma po stanovniku.
Indija od oktobra neće izvoziti ovu namirnicu, najnovija je odluka ove zemlje, što je odmah izazvalo strah da bi to moglo da dovede do rasta cene šećera na berzama, kao i skoka inflacije na globalnom tržištu hrane.
Ništa novo, jer kriza na tržištu hrane neprekidno traje od početka rata u Ukrajini.
Kako kaže Milan Prostran, agrarni analitičar, svaka zabrana izvoza uvek dovodi u problem proizvođače.
„Indija kao najmnogoljudnija država na planeti je veliki proizvođač, ali i potrošač. Tržište hrane izuzetno je turbulentno već niz godina i zbog toga mnogoljudne zemlje, a njihov primer slede i ostali, vode računa da obezbede svoje potrebe. To bi trebalo da bude i naša politika. Indija je ovakvu odluku donela jer je tržište hrane uzburkano, ne samo ratom u Ukrajini, nego i klimatskim promenama koje su sve izraženije“ kaže Prostran.
Takve okolnosti, objašnjava, uvek donose oprez u izvozu strateških proizvoda, a to je slučaj i sa pirinčem koji je za njih druga pšenica.
Šećer je, kao strateška namirnica, godinama u krizi.
I evropska industrija je uzdrmana, a prilike su se na tržištu Evropske unije promenile posebno krajem 2017. kada je liberalizovano tržište i dozvoljen uvoz šećera od trske, čija je proizvodnja znatno jeftinija.
Ne samo da se time Evropa odrekla zaštite belog šećera (proizvedenog od šećerne repe), nego je sa liberalizacijom tržišta počeo sve više da stiže šećer od šećerne trske.
Preuzmite android aplikaciju.
