Србија је једна од малобројних земаља у Европи која, осим за домаће потребе, има шећерне репе, односно шећера и за извоз.
Ове године је под овом културом засејано 42.000 хектара, а ако се узму просечни приноси, може се очекивати да произведемо више од 250.000 тона шећера.
Наше потребе износе 200.000 тона годишње или 11 килограма по становнику.
Индија од октобра неће извозити ову намирницу, најновија је одлука ове земље, што је одмах изазвало страх да би то могло да доведе до раста цене шећера на берзама, као и скока инфлације на глобалном тржишту хране.
Ништа ново, јер криза на тржишту хране непрекидно траје од почетка рата у Украјини.
Како каже Милан Простран, аграрни аналитичар, свака забрана извоза увек доводи у проблем произвођаче.
„Индија као најмногољуднија држава на планети је велики произвођач, али и потрошач. Тржиште хране изузетно је турбулентно већ низ година и због тога многољудне земље, а њихов пример следе и остали, воде рачуна да обезбеде своје потребе. То би требало да буде и наша политика. Индија је овакву одлуку донела јер је тржиште хране узбуркано, не само ратом у Украјини, него и климатским променама које су све израженије“ каже Простран.
Такве околности, објашњава, увек доносе опрез у извозу стратешких производа, а то је случај и са пиринчем који је за њих друга пшеница.
Шећер је, као стратешка намирница, годинама у кризи.
И европска индустрија је уздрмана, а прилике су се на тржишту Европске уније промениле посебно крајем 2017. када је либерализовано тржиште и дозвољен увоз шећера од трске, чија је производња знатно јефтинија.
Не само да се тиме Европа одрекла заштите белог шећера (произведеног од шећерне репе), него је са либерализацијом тржишта почео све више да стиже шећер од шећерне трске.
Преузмите андроид апликацију.
