Победници наградног литерарног конкурса Срце мог града у организацији Студентског центра Нови Сад су Јелена Огњеновић, Анђела Бољак и Константин Филиповић.
Жири који чине Александра Роквић из Градске библиотеке, Тања Ђапић и Оливера Шаула испред СПЕНС-а, Стева Лазаревић из СЦНС-а и Обрад Боба Шкрбић из СКЦ-а одабрали су три најбоља рада,
„Наш посао није био лак, звучи као фраза али је заиста тако. У ужем избору је било 50 кратких описа Новог Сада, чак и неколико песама. Студенти су показали заинтересованост и за тему и за писање и верујемо да ће следећи конкурс имати више уметничке домете“, рекли су представници жирија.
Прву награду – бесплатну исхрану у ресторану СЦНС-а освојила је Јелена Огњеновић, студенткиња књижевности из Руме која је описала Лиман.
Анђела Бољак студенткиња енглеског и руског језика из Зворника (Република Српска) освојила је друго место описом центра Новог Сада и тако добила пропуснице за све садржаје СПЕНС-а.
Трећу награду освојио је Константин Филиповић студент историје и енглеског језика из Сомбора кратким описом Дунавског парка, за ког је награду обезбедио СКЦ – пропусницу за све комерцијалне догађаје у наредних годину дана.
„Захваљујем се свим учесницима и спонзорима! Наставићемо са оваквим програмима који подстичу креативност студената, али и љубав према Новом Саду. Како сам и раније истицао, Нови Сад је град великог и отвореног срца, град великих могућности у ком ће студенти стећи академско образовање, остварити важне контакте и упознати пријатеље за цео живот. Нови Сад је град у ком ће многи по заврштку студија наставити да живе, започети каријеру и засновати породицу. Нови Сад је град који ће одредити њихову будућност“, рекао је директор Студентског центра Нови Сад Зоран Мартиновић.
Конкурс Срце мог града први пут је расписан ове године поводом 8. септембра Међународног дана писмености за кратку, лирску прозу на тему омиљеног дела Новог Сад у сарадњи са Градском библиотеком, Студентским културним центром и Спенсом, а право учешћа имали су студенти који живе у домовима.
Победничке текстове преносимо у целости:
1. Јелена Огњеновић
Лиман – са друге стране аутобуске карте
Део града застао на размеђи меланхоличних дунавских меандара и галаме непресушног градског трга, већ годинама дочекује и испраћа студенте придошле из свих делова земље. Тачка симбиозе нетакнутог зеленила природе и мноштва човеколиких рукотворина, насеље које својом тишином побуђује сентимент неког мирнијег доба, кривудавим стазама води до високих кровова три студентска дома. Једна од првих речи којима сваког октобра отпочињу нови пасуси међу корицама студентских дана. Место које је обезначило страхове мноштва аутобуских карата давно згужваних и заборављених по разноразним џеповима.
2. Анђела Бољак
Центар – Трг слободе
Грађевине ће се реконструисати, изгледи улица и паркова мењати. Оно што остаје су успомене. Улични свирачи који свирају народну и класичну музику чине да шетња тргом слободе буде још бајковитија. Бакице које продају цвеће код подземне, и по снегу и киши. Продавци старих, ретких књига и плоча, који у хладовини играју шах. Чика са балонима који код Змај Јовиног споменика улепшава дане и најмлађим новосађанима. Центар је за мене ипак омиљени. Улични свирачи, забављачи, продавци књига и букета су срце нашег града.
3. Константин Филиповић
Дунавски парк
Дунавски парк је помогао мом седамнаестогодишњем бићу да пустим корење у граду који дотада није био мој град – и да од њега створим дом. Скулптура на цветном кревету коју сам виђао сваки дан на путу до школе била је мој први новосадски оријентир. Целе године, кроз маглу, кроз снег, кроз пролећно буђење, у летњим ноћима под звездама, парк је дисао и мењао се заједно са мном. Био је сведок и моје изгубљености и необуздане радости, и самоће и најлепших дружења. На крају је постао део мене.
Преузмите андроид апликацију.
