Niko od nas nije imun na zdravstvene probleme. Problemi sa vidom, nisu ih izbegli ni veliki umetnici. Leonardo da Vinči je patio od povremene egzotropije, dok su majstori poput Monea i Rembranta takođe imali problema sa vidom. Na osnovu njihovog trenutnog statusa u svetu umetnosti, može li se uopšte reći da su imali problem?
Problem sa vidom za velikog umetnika – strabizam Leonarda Da Vinčija
Na osnovu nedavnih istraživanja, problem sa vidom Leonarda Da Vinčija samo je podstakao njegovu genijalnost. Nakon analize slika, crteža i skulptura renesansnog slikara, stručnjaci su došli do zaključka da je Da Vinči patio od strabizma ili, laički rečeno, treptanja. Navodno je imao privremenu egzotropiju – stanje koje uzrokuje da oči beže u spoljašnje uglove. Otprilike 1 od 200 ljudi pati od egzotropije.
Stručnjaci veruju da mu je poremećaj pomogao u slikanju, pošto je naučio da pređe na monokularni vid – koristio je svako oko posebno, a ova veština mu je omogućila da se bolje fokusira na ravnim površinama. „Teško je proceniti na kom oku je imao strabizam, ali je to svakako pomoglo za njegovu geometrijsku preciznost“, kaže profesor Kristofer Tajler.
Profesor Tajler takođe veruje da je Da Vinči mogao da se oslobodi poremećaja u trenucima kada je bio intenzivno koncentrisan na određenu temu, ali je dok je slikao svoju manu koristio kao prednost.
Degasov gubitak vida
Edgar Degas je takođe imao problema sa vidom. Polako je počeo da gubi vid 1860. Vid mu je stalno slabio sve do smrti 1917. Sa gubitkom vida promenio se i njegov stil slikanja. dr. Marble je 2006. zaključio da je Degaov centralni vid, inače najoštriji, najviše oslabio. Njegova dela su postajala sve mutnija i gubila se na glatkoći koja je bila standardna u njegovim starijim slikama.
Rembrantov problem sa stereo vidom
Naučnici Margaret S. Livingstone i Bevil R. Convai su kao studenti na Harvardu primetili da su Rembrantove oči uvek neujednačene na njegovim autoportretima – jedan gleda pravo, drugi skreće pogled. Na osnovu snimaka, dvojica naučnika su verovala da je Rembrant imao loš stereo vid, što mu je otežavalo dubinski, odnosno trodimenzionalni vid.
Moneova promena boje
Klod Mone je 1914. pisao o svom slabijem vidu i kako njegove boje više nemaju isti intenzitet. „Crveno postaje sve tamnije, moje slike postaju tamnije“, napisao je. Posle operacije katarakte 1923. Mone se vratio svom prvobitnom stilu slikanja. Čak je bacio većinu slika iz perioda kada je slikao katarakte.
Problem sa vidom Džordžije O’Kif – degeneracija žute mrlje
Čuvena umetnica 20. veka bila je najpoznatija po svojim slikama cveća, životinjskih lobanja i pejzaža jugoistočne Amerike. Svoju poslednju solo sliku naslikala je 1972. godine, pre nego što je izgubila vid zbog makularne degeneracije – ali to je nije sprečilo da nastavi da radi ono što voli. Dok je bila skoro slepa, sa nekoliko pomoćnika je svoje omiljene motive slikala samo po sećanju i iz mašte. Sa 90 godina, rekla je: „Vidim šta želim da slikam. Osećaj koji želim da stvorim je i dalje prisutan“.
Preuzmite android aplikaciju.
