Нико од нас није имун на здравствене проблеме. Проблеми са видом, нису их избегли ни велики уметници. Леонардо да Винчи је патио од повремене егзотропије, док су мајстори попут Монеа и Рембранта такође имали проблема са видом. На основу њиховог тренутног статуса у свету уметности, може ли се уопште рећи да су имали проблем?
Проблем са видом за великог уметника – страбизам Леонарда Да Винчија
На основу недавних истраживања, проблем са видом Леонарда Да Винчија само је подстакао његову генијалност. Након анализе слика, цртежа и скулптура ренесансног сликара, стручњаци су дошли до закључка да је Да Винчи патио од страбизма или, лаички речено, трептања. Наводно је имао привремену егзотропију – стање које узрокује да очи беже у спољашње углове. Отприлике 1 од 200 људи пати од егзотропије.
Стручњаци верују да му је поремећај помогао у сликању, пошто је научио да пређе на монокуларни вид – користио је свако око посебно, а ова вештина му је омогућила да се боље фокусира на равним површинама. „Тешко је проценити на ком оку је имао страбизам, али је то свакако помогло за његову геометријску прецизност“, каже професор Кристофер Тајлер.
Професор Тајлер такође верује да је Да Винчи могао да се ослободи поремећаја у тренуцима када је био интензивно концентрисан на одређену тему, али је док је сликао своју ману користио као предност.
Дегасов губитак вида
Едгар Дегас је такође имао проблема са видом. Полако је почео да губи вид 1860. Вид му је стално слабио све до смрти 1917. Са губитком вида променио се и његов стил сликања. др. Марбле је 2006. закључио да је Дегаов централни вид, иначе најоштрији, највише ослабио. Његова дела су постајала све мутнија и губила се на глаткоћи која је била стандардна у његовим старијим сликама.
Рембрантов проблем са стерео видом
Научници Маргарет С. Ливингстоне и Бевил Р. Цонваи су као студенти на Харварду приметили да су Рембрантове очи увек неуједначене на његовим аутопортретима – један гледа право, други скреће поглед. На основу снимака, двојица научника су веровала да је Рембрант имао лош стерео вид, што му је отежавало дубински, односно тродимензионални вид.
Монеова промена боје
Клод Моне је 1914. писао о свом слабијем виду и како његове боје више немају исти интензитет. „Црвено постаје све тамније, моје слике постају тамније“, написао је. После операције катаракте 1923. Моне се вратио свом првобитном стилу сликања. Чак је бацио већину слика из периода када је сликао катаракте.
Проблем са видом Џорџије О’Киф – дегенерација жуте мрље
Чувена уметница 20. века била је најпознатија по својим сликама цвећа, животињских лобања и пејзажа југоисточне Америке. Своју последњу соло слику насликала је 1972. године, пре него што је изгубила вид због макуларне дегенерације – али то је није спречило да настави да ради оно што воли. Док је била скоро слепа, са неколико помоћника је своје омиљене мотиве сликала само по сећању и из маште. Са 90 година, рекла је: „Видим шта желим да сликам. Осећај који желим да створим је и даље присутан“.
Преузмите андроид апликацију.
