Nacionalni prirodnjački muzej u Vašingtonu u skladištu ima najmanje 30.700 ljudskih kostiju i delova tela.
Smitsonijanova kolekcija ljudskih ostataka jedna je od najvećih na svetu, piše „Vašington post“.
Ona uključuje mumije, lobanje i zube, koji predstavljaju nepoznat broj ljudi.
Ima i kolekciju mozgova, koji su uzeti uglavnom od Afroamerikanaca, starosedelaca i drugih obojenih ljudi.
Ostaci su nasleđe užasne prakse u kojoj su delovi tela vađeni sa grobalja, bojnih polja, iz bolnica i mrtvačnica u više od 80 zemalja.
Čini se da je većina posmrtnih ostataka prikupljena bez pristanka pojedinaca ili njihovih porodica, tako što su istraživači koristili ljude u bolnicama koji su bili siromašni ili nisu imali bližu rodbinu da ih identifikuje ili sahrani.
Pored toga, kolekcionari, antropolozi i naučnici su iskopavali grobnice i pljačkali grobove.
Godine 1903, Aleš Hrdlička, antropolog i kustos Nacionalnog muzeja SAD, koji je prethodio Smitsonijanovom nacionalnom prirodnjačkom muzeju, započeo je ono što je nazvao „zbirkom rasnih mozgova“.
Hrdlička je verovao da su belci superiorniji i sakupljao je delove tela kako bi razotkrio teorije o anatomskim razlikama među rasama.
Smatrali su ga stručnjakom za rase, evoluciju i ljudske varijacije i verovao je da će sakupljanje delova tela pomoći u otkrivanju porekla ljudi u Americi.
Novine su često pisale o njemu, a njegova uverenja su uticala na politiku američke vlade o rasi.
Hrdlička je tragao za telima u bolnicama, mrtvačnicama i medicinskim školama.
Na kraju je nabavio 74 mozga u oblasti Vašingtona, od toga, 50 je imalo oznaku kojoj rasi pripada, a 35 od tih mozgova je uzeto od Afroamerikanaca.
Od više od 30.700 ljudskih ostataka koje muzej još čuva u skladištu, više od 19.000 ili oko 62 procenta, prikupljeno je dok je Hrdlička bio šef odeljenja za fizičku antropologiju, naveo je „Vašington post“ u analizi.
Nakon istraživanja lista, Prirodnjački muzej je angažovao dva istraživača da ispitaju upravljanje i povratak delova tela i drugih predmeta.
Ograničio je pristup ljudskim ostacima i podelio sa „Vašington postom“ planove za premeštanje mozgova.
U aprilu je sekretar Smitsonijana Loni G. Banč III izdao saopštenje u kome se izvinjava zbog toga kako je institucija prikupila mnoga tela i delove tela u prošlosti.
On je, takođe, najavio stvaranje radne grupe koja će utvrditi šta da se radi sa ostacima.
U intervjuu, Banč je rekao da mu je cilj da vrati što više delova tela.
Preuzmite android aplikaciju.
