Најчешће под имунитетом подразумевамо одбрану од инфекције, вирусне, бактеријске, или неким другим микроорганизмом проузроковане болести.
Међутим, имунитет је много више и представља способност нашег организма да се одбрани од свих других болести, не само инфекције, а нарочито алергија и тумора, али и за разликовање сопствених и страних ћелија, што је нарочито важно код трансплантације ткива и органа.
О значају имуног система говори др сц. мед. Мирјаном Стојшић, педијатар-гастроентерохепатолог.
Како функционише наш имунитет?
Имуни систем човека чине 2 функционална дела, хуморални и целуларни имунитет.
Хуморални имунитет заснован је на функцији неких супстанци у телесним течностима. Пре свега су то одређени протеини који се зову антитела (називају се имуноглобулини) и продукт су ћелија које се зову плазма ћелије (врста белих крвних зрнаца, лимфоцита), а важни су првенствено у одбрани од бактеријске инфекције и алергије.
Антитела се луче у циркулацију и секрете слузокожа, а неутралишу микроорганизме и њихове токсине.
Целуларни (ћелијски) имунитет заснован је на деловању ћелија, највећим делом лимфоцита и обезбеђује одбрану од тумора и микроорганизама (првенствено гљивица и вируса), и учествује у одбацивању страних материја, на пример трансплантата.
Где се налази имунолошки орган?
Не постоји један орган или органски систем који има претежно улогу у одбрани организма.
Ћелије и материје са имунолошким функцијама се могу наћи у свим органима и ткивима, али их је далеко највише у гастроинтестиналном тракту.
То омогућава нашем организму да у случају напада на њега, без обзира на место напада, односно орган који је повређен, реагује покретањем имуног одговара.
Зависно од тога да ли организам напада вирус или бактерија, покреће се претежно хуморални или целуларни имуни одговор. А уколико је одбрамбени одговор довољно снажан прерашће агресора и неће дозволити оболевање организма.
Како побољшати имунитет?
У чињеници да се у гастроинтестиналном тракту налази преко 70% свих имуних ћелија, налази се и одговор на питање како побољшати имунитет. Најприроднији начин за ово су здрава исхрана и пробиотици.
Здрава исхрана подразумева конзумирање разноврсних намирница биљног и животињског порекла, произведених по принципима органског узгоја.
При томе је важан начин припреме оброка. Фаворизује се конзумирање сирових или куваних намирница, а избегавају се пржење и фабричка обрада (конзервирање, готова јела, сухомеснати производи и слично).
Здрава храна садржи хранљиве материје које могу имати директан утицај на рад имуног система.
Рецимо витамини и минералне материје (попут витамина А, Ц, Д, Е и Б-комплекса, цинка, селена и бакра), бета-глукани, омега 3 масне киселине и антиоксиданси из хране, непосредним или посредним реакцијама делују на стварање имуних ћелија (макрофага, неутрофила и лимфоцита).
Али без обзира колико се хранили здраво, на овај начин само одржавамо постојећи имуни систем и организам здравим.
Нажалост то некада није довољно. А нарочито у условима сталне изложености инфекцијама, стресу, непогодним временским условима, као и уколико постоји недовољно сна, недостатак или прекомерна физичка активност.
Прави начин за јачање имунитета, односно подизање на виши ниво је коришћење пробиотика.
Мада се употреба пробиотика претежно везује за превенцију и лечење акутних пролива, услед употребе антибиотика или инфекције, њихово терапијско деловање је много шире.
Конзумирањем тачно одређених сојева пробиотских микроорганизама (чија ефикасност је потврђена клиничким студијама), датим у одређеној количини (дози) и на правилан начин (најбоље уз оброке који садрже храну богату влакнима који су одлични пробиотици и омогућавају дуготрајно преживљавање ових микроорганизама у нашим цревима) на природан начин ћемо побољшати имунитет.
Како пробиотици утичу на имунитет?
Није свеједно који пробиотик користимо. Њихова ефикасност је сој специфична, односно пробиотска ефикасност зависи пре свега од једног или више сојева микроорганизама које садрже. Највише доказа за ефикасност на имунитет домаћина имају пробиотска гљивица Saccharomyces boulardi и породица пробиотских бактерија Lactobacillus.
Пробиотска гљивица Saccharomyces boulardi на више начина помаже одржавању организма здравим:
– везује за своју површину штетне микроорганизме из лумена црева, онемогућава њихов контакт са слузокожом црева и покретање запаљења.
– ова гљивица производи антимикробне пептиде који имају директно негативан ефекат на проузроковаче инфекције.
– подстиче стварање имуноглобулина А, који је главно одбрамбено антитело свих слузокожа, а нарочито оне у респираторном и дигестивном тракту.
– производи постбиотике, као што су кратколанчане масне киселине које су неопходне за правилан рад ћелија црева и чувају цревну баријеру.
Добро је позната улога Saccharomyces boulardi у превенцији развоја пролива услед примене антибиотика, а на првом месту узрокованог Clostridiumom difficile.
Али овим пробиотиком је могућа превенција и других болничких инфекција, а нарочито на хируршким или инфектолошким одељењима, односно где се често користе антибиотици.
Сличан механизам дејства има и пробиотска бактерија Lacticaseibacillus (Lactobacillus) rhamnosus GG, повећавајући секрецију Имуноглобулина А и производећи постбиотике.
Lacticaseibacillus rhamnosus GG, се такође користи за превенцију болничких инфекција, и гастроинтестиналних, као што је пролив, али и респираторних, јер смањује ризик од настанка инфекције горњих дисајних путева (секреција из носа, прехлада, кашаљ).
Али осим тога, овај пробиотик помаже очување оралног здравља, спречавајући развој упале десни и појаве каријеса.
Још један пробиотски бактеријски сој повезује се са јачањем имунитета, Lactiplantibacillus plantum DSM 6595 кога називају имунобиотиком.
Он јача обе врсте имунитета, и хуморални имунитет (повећана секреција имуноглобулина у крви и на слузокожама) и целуларни имунитет (промовисање сазревања и умножавања имунолошких ћелија).
Lactiplantibacillus plantum DSM 6595 потпомаже формирање цревне баријере на више начина: директна конкуренција за храну штетним микроорганизмима у цревима чиме спречава раст патогена, затим производи бактерицине који убијају патогене микоорганизме, што као крајни резултат има модулацију цревне микрофлоре.
Данас се користи и у превенцији и лечењу атопијског дерматитиса, познатијег као екцем (алергијско запаљење коже), јер је утврђена повезаност поремећаја равнотеже цревне флоре код атопијског дерматитиса и његова веза са имунолошким одговором коже.
Има примену и у превенцији каријеса зуба, захваљујући антимикробном ефекту на кариогене бактерије у усној дупљи, али и спречавању формирања наслага.
На шта да обратимо пажњу приликом избора пробиотика?
Осим адекватног избора пробиотског соја, водити рачуна да сваки сој буде заступљен у одговарајућој дози, односно броју колонија.
Пробиотски препарат би требало да садржи најмање 5 милијарди колонија. При томе изаберите препарате који по својој технологији производње и паковања обезбеђују ову пожељну дозу пробиотика, без обзира на услове чувања, све време до истека трајања производа.
Препарати пробиотика осим самих пробиотских сојева могу да садрже и одређене додатке (микроелементе, витамине и слично), који такође побољшавају имунитет.
Од микроелемената за побољшање имунитета се најчеће користи цинк. Он побољшава оба типа имуног одговора (хуморални и целуларни), подстиче бржу елиминацију патогена и јача цревну баријеру, јер подстиче сазревање ћелија црева и оснажује везе између ћелија, спречавајући продор патогених микроорганизама у крв.
Пробиотици побољшавају оба типа имуног одговора и хуморални и целуларни, а њиховом применом јачамо природну отпорност не само према инфекцијама, него и према другим оболењима, тако можемо превенирати развој алергија, аутоимуних болести и тумора.
Прецизним избором соја, адекватном дозом и начином конзумирања уз здрав начин живота и исхрану, можемо обезбедити најбољи природни имунитет.
Преузмите андроид апликацију.
