Najčešće pod imunitetom podrazumevamo odbranu od infekcije, virusne, bakterijske, ili nekim drugim mikroorganizmom prouzrokovane bolesti.
Međutim, imunitet je mnogo više i predstavlja sposobnost našeg organizma da se odbrani od svih drugih bolesti, ne samo infekcije, a naročito alergija i tumora, ali i za razlikovanje sopstvenih i stranih ćelija, što je naročito važno kod transplantacije tkiva i organa.
O značaju imunog sistema govori dr sc. med. Mirjanom Stojšić, pedijatar-gastroenterohepatolog.
Kako funkcioniše naš imunitet?
Imuni sistem čoveka čine 2 funkcionalna dela, humoralni i celularni imunitet.
Humoralni imunitet zasnovan je na funkciji nekih supstanci u telesnim tečnostima. Pre svega su to određeni proteini koji se zovu antitela (nazivaju se imunoglobulini) i produkt su ćelija koje se zovu plazma ćelije (vrsta belih krvnih zrnaca, limfocita), a važni su prvenstveno u odbrani od bakterijske infekcije i alergije.
Antitela se luče u cirkulaciju i sekrete sluzokoža, a neutrališu mikroorganizme i njihove toksine.
Celularni (ćelijski) imunitet zasnovan je na delovanju ćelija, najvećim delom limfocita i obezbeđuje odbranu od tumora i mikroorganizama (prvenstveno gljivica i virusa), i učestvuje u odbacivanju stranih materija, na primer transplantata.
Gde se nalazi imunološki organ?
Ne postoji jedan organ ili organski sistem koji ima pretežno ulogu u odbrani organizma.
Ćelije i materije sa imunološkim funkcijama se mogu naći u svim organima i tkivima, ali ih je daleko najviše u gastrointestinalnom traktu.
To omogućava našem organizmu da u slučaju napada na njega, bez obzira na mesto napada, odnosno organ koji je povređen, reaguje pokretanjem imunog odgovara.
Zavisno od toga da li organizam napada virus ili bakterija, pokreće se pretežno humoralni ili celularni imuni odgovor. A ukoliko je odbrambeni odgovor dovoljno snažan prerašće agresora i neće dozvoliti obolevanje organizma.
Kako poboljšati imunitet?
U činjenici da se u gastrointestinalnom traktu nalazi preko 70% svih imunih ćelija, nalazi se i odgovor na pitanje kako poboljšati imunitet. Najprirodniji način za ovo su zdrava ishrana i probiotici.
Zdrava ishrana podrazumeva konzumiranje raznovrsnih namirnica biljnog i životinjskog porekla, proizvedenih po principima organskog uzgoja.
Pri tome je važan način pripreme obroka. Favorizuje se konzumiranje sirovih ili kuvanih namirnica, a izbegavaju se prženje i fabrička obrada (konzerviranje, gotova jela, suhomesnati proizvodi i slično).
Zdrava hrana sadrži hranljive materije koje mogu imati direktan uticaj na rad imunog sistema.
Recimo vitamini i mineralne materije (poput vitamina A, C, D, E i B-kompleksa, cinka, selena i bakra), beta-glukani, omega 3 masne kiseline i antioksidansi iz hrane, neposrednim ili posrednim reakcijama deluju na stvaranje imunih ćelija (makrofaga, neutrofila i limfocita).
Ali bez obzira koliko se hranili zdravo, na ovaj način samo održavamo postojeći imuni sistem i organizam zdravim.
Nažalost to nekada nije dovoljno. A naročito u uslovima stalne izloženosti infekcijama, stresu, nepogodnim vremenskim uslovima, kao i ukoliko postoji nedovoljno sna, nedostatak ili prekomerna fizička aktivnost.
Pravi način za jačanje imuniteta, odnosno podizanje na viši nivo je korišćenje probiotika.
Mada se upotreba probiotika pretežno vezuje za prevenciju i lečenje akutnih proliva, usled upotrebe antibiotika ili infekcije, njihovo terapijsko delovanje je mnogo šire.
Konzumiranjem tačno određenih sojeva probiotskih mikroorganizama (čija efikasnost je potvrđena kliničkim studijama), datim u određenoj količini (dozi) i na pravilan način (najbolje uz obroke koji sadrže hranu bogatu vlaknima koji su odlični probiotici i omogućavaju dugotrajno preživljavanje ovih mikroorganizama u našim crevima) na prirodan način ćemo poboljšati imunitet.
Kako probiotici utiču na imunitet?
Nije svejedno koji probiotik koristimo. Njihova efikasnost je soj specifična, odnosno probiotska efikasnost zavisi pre svega od jednog ili više sojeva mikroorganizama koje sadrže. Najviše dokaza za efikasnost na imunitet domaćina imaju probiotska gljivica Saccharomyces boulardi i porodica probiotskih bakterija Lactobacillus.
Probiotska gljivica Saccharomyces boulardi na više načina pomaže održavanju organizma zdravim:
– vezuje za svoju površinu štetne mikroorganizme iz lumena creva, onemogućava njihov kontakt sa sluzokožom creva i pokretanje zapaljenja.
– ova gljivica proizvodi antimikrobne peptide koji imaju direktno negativan efekat na prouzrokovače infekcije.
– podstiče stvaranje imunoglobulina A, koji je glavno odbrambeno antitelo svih sluzokoža, a naročito one u respiratornom i digestivnom traktu.
– proizvodi postbiotike, kao što su kratkolančane masne kiseline koje su neophodne za pravilan rad ćelija creva i čuvaju crevnu barijeru.
Dobro je poznata uloga Saccharomyces boulardi u prevenciji razvoja proliva usled primene antibiotika, a na prvom mestu uzrokovanog Clostridiumom difficile.
Ali ovim probiotikom je moguća prevencija i drugih bolničkih infekcija, a naročito na hirurškim ili infektološkim odeljenjima, odnosno gde se često koriste antibiotici.
Sličan mehanizam dejstva ima i probiotska bakterija Lacticaseibacillus (Lactobacillus) rhamnosus GG, povećavajući sekreciju Imunoglobulina A i proizvodeći postbiotike.
Lacticaseibacillus rhamnosus GG, se takođe koristi za prevenciju bolničkih infekcija, i gastrointestinalnih, kao što je proliv, ali i respiratornih, jer smanjuje rizik od nastanka infekcije gornjih disajnih puteva (sekrecija iz nosa, prehlada, kašalj).
Ali osim toga, ovaj probiotik pomaže očuvanje oralnog zdravlja, sprečavajući razvoj upale desni i pojave karijesa.
Još jedan probiotski bakterijski soj povezuje se sa jačanjem imuniteta, Lactiplantibacillus plantum DSM 6595 koga nazivaju imunobiotikom.
On jača obe vrste imuniteta, i humoralni imunitet (povećana sekrecija imunoglobulina u krvi i na sluzokožama) i celularni imunitet (promovisanje sazrevanja i umnožavanja imunoloških ćelija).
Lactiplantibacillus plantum DSM 6595 potpomaže formiranje crevne barijere na više načina: direktna konkurencija za hranu štetnim mikroorganizmima u crevima čime sprečava rast patogena, zatim proizvodi baktericine koji ubijaju patogene mikoorganizme, što kao krajni rezultat ima modulaciju crevne mikroflore.
Danas se koristi i u prevenciji i lečenju atopijskog dermatitisa, poznatijeg kao ekcem (alergijsko zapaljenje kože), jer je utvrđena povezanost poremećaja ravnoteže crevne flore kod atopijskog dermatitisa i njegova veza sa imunološkim odgovorom kože.
Ima primenu i u prevenciji karijesa zuba, zahvaljujući antimikrobnom efektu na kariogene bakterije u usnoj duplji, ali i sprečavanju formiranja naslaga.
Na šta da obratimo pažnju prilikom izbora probiotika?
Osim adekvatnog izbora probiotskog soja, voditi računa da svaki soj bude zastupljen u odgovarajućoj dozi, odnosno broju kolonija.
Probiotski preparat bi trebalo da sadrži najmanje 5 milijardi kolonija. Pri tome izaberite preparate koji po svojoj tehnologiji proizvodnje i pakovanja obezbeđuju ovu poželjnu dozu probiotika, bez obzira na uslove čuvanja, sve vreme do isteka trajanja proizvoda.
Preparati probiotika osim samih probiotskih sojeva mogu da sadrže i određene dodatke (mikroelemente, vitamine i slično), koji takođe poboljšavaju imunitet.
Od mikroelemenata za poboljšanje imuniteta se najčeće koristi cink. On poboljšava oba tipa imunog odgovora (humoralni i celularni), podstiče bržu eliminaciju patogena i jača crevnu barijeru, jer podstiče sazrevanje ćelija creva i osnažuje veze između ćelija, sprečavajući prodor patogenih mikroorganizama u krv.
Probiotici poboljšavaju oba tipa imunog odgovora i humoralni i celularni, a njihovom primenom jačamo prirodnu otpornost ne samo prema infekcijama, nego i prema drugim obolenjima, tako možemo prevenirati razvoj alergija, autoimunih bolesti i tumora.
Preciznim izborom soja, adekvatnom dozom i načinom konzumiranja uz zdrav način života i ishranu, možemo obezbediti najbolji prirodni imunitet.
Preuzmite android aplikaciju.
