Zbog neprocenjive vrednosti za sveobuhvatni razvoj deteta, mnogostrukih prednosti za majku i porodicu, dojenje treba podsticati i u većini slučajeva kada postoji potreba da majka uzima neku terapiju.
Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem (CNS) utiču na moždane funkcije i poboljšavaju određena medicinska stanja kao što su epilepsija, demencija, parkinsonizam, psihoza ili depresija.
„Ova stanja imaju velike posledice po porodilju i razvoj deteta ukoliko se ne leče, zato je izbor odgovarajućeg leka vrlo važan uz praćenje pojave mogućih neželjenih dejstava. Ovoj grupi lekova pripadaju i anestetici, lekovi protiv jakih bolova, migrene, nesanice, vrtoglavice, lekovi koji se koriste u bolestima zavisnosti i mnogi drugi.“
„Lekar propisuje ovakav lek majci koja doji na osnovu procene rizika i koristi po majku i dojeno dete i uz razmatranje da li i koje lekove je dojilja prethodno koristila i kakav je tom terapijom odgovor postignut“, objašnjava mag. farm. Biljana Glavonjić iz Farmaceutske komore Srbije.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ukazuju na to da svaka peta žena u Srbiji pati od postporođajne depresije. Nekada se mame ustručavaju da potraže pomoć upravo iz straha da će zbog primene terapije morati da prestanu sa dojenjem.
„Međutim nijedan od antidepresiva nema apsolutnu kontraindikaciju za primenu u toku dojenja, ali je potrebno praćenje zbog moguće pojave pospanosti, sniženog tonusa, slabijeg prihvatanja podoja i napredovanja u telesnoj masi bebe.“
„Kod dojilja se, u terapiji epilepsije, često primenjuje više antiepileptika istovremeno i tada je potreban oprez zbog rizika od neželjenih efekata. Tokom dojenja treba pratiti kliničko stanje dojenog deteta, a dojenje treba prekinuti ukoliko se uoči neodgovarajući rast i razvoj deteta. Uvek kada je moguće podoj treba obaviti neposredno pre primene leka“, ističe Glavonjić.
Što se tiče lokalni anestetika, objašnjava Glavonjić, oni se minimalno ili nimalo ne izlučuju u mleko. Dakle, anestetici koji se koriste kod stomatologa, dermatologa ili za neke manje intervencije se smatraju potpuno bezbednim za primenu u periodu dojenja.
S druge strane, primena opioidnih analgetika zahteva poseban oprez.
„Opioidni analgetici su oni lekovi protiv bolova koji deluju preko CNS-a i iako se neki od njih izlučuju u niskom stepenu, njihova primena je opravdana samo za kontrolu jakih bolova. Opioidi mogu izazvati kod beba pospanost, apneu, usporen rad srca i druge neželjene efekte, ali postoji lek izbora pri nižim dozama.“
„Migrena je jedna od najčešćih formi glavobolje, a većina lekova koji se koriste u tretmanu i profilaksi migrene kompatibilna je sa dojenjem, iako pripadaju različitim farmakoterapijskim grupama“, kaže Glavonjić.
Ukoliko majka pije lek iz grupe benzodiazepina zbog nesanice ili uznemirenosti važna napomena, nastavlja Glavonjić, je da ne bi trebalo da spava u istom krevetu sa detetom zbog mogućeg gušenja deteta.
Pored toga, roditeljima se savetuje da obrate pažnju na promenu u ponašanju dojenog deteta, pojavu pospanosti i otežanog hranjenja, naročito kod novorođenčadi.
Vrlo je važno da se majke, koje imaju potrebu za ovakvom vrstom lekova, ohrabre i posavetuju sa lekarom ili farmaceutom i da ih nijedna bolest i terapija ne spreči da doje svoje dete.
Zašto dete baca hranu tokom obroka? Odgovor se krije u znacima koje šalje
Preuzmite android aplikaciju.
