На новосадском Тргу младенаца, смештена под кућним бројем 7, налази се велелепна зграда Матичарског здања.
Новосађанима је Матичарско здање познато као место где се обављају церемоније склапања грађанских бракова, али и као место где су се издавала уверења о држављанству, изводи из књиге венчаних, изводи из књиге рођених и изводи из књиге умрлих. Издавање уверења и извода је сада у великој мери олакшано дигитализацијом и може се обавити онлајн, док за склапање бракова још увек морате лично да одете.
Но, иако су приче о овој згради везане претежно за догађаје са венчања и прича о самој згради је посве занимљива.
Наиме, након великог разарања многих објеката у буни из 1849. године, жупан Феликс Парчетић одлучује да организује и помогне комплетну обнову Трга младенаца (тада Брашнарског трга).
Он одлучује да се изгради палата резиденцијалног типа, која је урађена у такозваном класицистичком типу. Парчетић је ову импозантну палату изградио у периоду између 1885. и 1889. године. Једно краће време крајем 19. века, палата је била у власништву познате породице Фау.
У план Новог Сада 1900. године, зграда Матичарског здања (односно Парчетићева палата, како је тада била позната) по први пут бива и званично уцртана.
Почетком 20-века, ово предивно здање, прелази у власништво др. Армина Косовића. Косовић 1914. године предаје пројекат, којим је желео да се изгради водовод у ово прелепо здање. Пројектом је била предвиђена уградња грејних тела и када у купатила.
Хрватска штедионица из Загреба, купује овај објекат 1922. године, а здање је 1947. године национализовано од стране тадашњих власти. Године 1950. зграда постаје власништво Градског народног одбора.
Палата некада познатог племића и великог жупана Феликса Парчетића, касније је постало Матичарско здање, а и данас се на самом улазу у ову предивну палату, може видети прелеп племићки грб породице Парчетић.
Сматра се да Матичарско здање по богатству примењене такозване штуко декорације, нема никакве сличности са другим објектима.
Зграда је пространа и има један спрат. У основи је у облику слова П са два дугачка дворишна крила. Део фасаде се истиче репрезентативним колским улазом и масивним зиданим балконом. Главну фасаду крактерише девет вертикала отвора и у средишту плитки ризалит. Осим тога, фасада је украшена бројним декоративним елементима, попут мушких маски, лављих глава и разноврсних фризова.
У свечаној сали, великом предворју на вертикалама зидова који се налазе изнад степеништа и подесту првог спрата, као и на плафонима, постављени су прелепи мотиви као што су: лавље маске, крилати анђели и вазе са цвећем.
Ове прелепе мотиве тачније декорације, израдио је изузетно познат и цењен новосадски гипсар и вајар Јулије Аника, који је такође украсио и фасаду градске куће у Новом Саду.
Зграда Матичарског здања на Тргу младенаца 7, проглашена је за споменик културе 1997. године.
Priča o kući čiju fasadu krase figure „Radnik“ i „Pobeda“ (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
