Dvospratna palata „Štedionice“ na novosadskom Trgu slobode 7, izgrađena je u stilu secesije 1907. godine po projektu Lipota Baumhorna, peštanskog arhitekte koji je projektovao i novosadsku Sinagogu.
Ranije se na ovom mestu nalazila kuća, koja je srušena tokom bombardovanja Novog Sada 1849. godine.
Tokom obnove grada, koja je usledila nakon ovog tragičnog događaja iz istorije Novog Sada, na mestu ruševina je 1852. godine podignuta spratna kuća za porodicu Dedinski. Ta kuća je imala podrum, prizemlje i sprat, bunar se nalazio u dvorištu, a pešački ulaz bio je postavljen bočno. Na tom bočnom ulazu nalazile su se i stepenice kojima se išlo na sprat.
Početkom 20. veka kuća menja vlasnika, te se za potrebe Štedionice novosadskog stanovništva gradi velelepna palata.
Zanimljivo je da je ovo jedan od prvih objekata na kojem je primenjena tada nova tehnika gradnje, korišćenjem armirane međuspratne konstrukcije.
Na glavnoj fasadi, onoj okrenutoj ka Trgu slobode, nalaze se tri središnje ose otvora, koje su na spratovima uvučene u odnosu na osnovni gabarit i povezane su jakim stubovima. Iznad njih nalazi se trougaona atika sa okulusom. Ovakva atika dominira i fasadom okrenutoj ka Njegoševoj ulici, dok su uglovi naglašeni nižim polukružnim atikama sa dekorativnim elementima.
Plitki vegetabilni ukrasi ornamentalne plastike skladno su raspoređeni po čitavoj fasadi. Fasada koja je okrenuta ka Trgu slobode organizovana je u pet polja, od kojih su tri u središtu, na prvom i drugom spratu uvučene, a nizovi otvora na svakom od spratova su različitog izgleda. Otvori koji se nalaze u prizemlju su pravougaoni, zasečenih gornjih uglova, na prvom spratu su polukružno završeni, dok su na drugom spratu pravougaoni.
Balkoni na prvom spratu je izgrađen kao zidana ogada, dok je onaj na drugom spratu od kovanog gvožđa.
Ulaz u objekat smešten je uz sam levi ugao glavne fasade i bogato je ornamentisan.
Nad prednjim delom objekta je visok mansardni krov, završen dekorativnom ogradicom na slemenu, a nad bočnim krilom je krov na dve vode.
U ovom objektu je jedno vreme bio smešten Filozofski fakultet, da bi se ’80-tih godina 20. veka zgrada vratila prvobitnoj nameni, kada postaje sedište banke.
Priča o Grand hotelu Majer i njegovom značaju za srpski narod (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
