Индустријска производња је прошле године била у плусу и имала раст од 1,8 одсто, али је тај раст вукла експлоатација руда, док је прерађивачка расла свега 1,5 одсто
Индустријска производња је 2022. била у плусу и имала је раст од 1,8 одсто, али тај раст је „вукло” рударство док је прерађивачка успорила, каже за „Политику” Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије.
Према његовим речима експлоатација руда расла је од 22 до 23 процента у 2022. у односу на 2021, а прерађивачка индустрија свега 1,5 одсто.
– Забрињава то што у последња четири месеца прошле године имамо пад прерађивачке индустрије. Рударство у БДП-у учествује два одсто, а учешће прерађивачке индустрије је 13 процената. Битно је нагласити да прерађивачка индустрија пада због успоравања европске привреде која је главно тржиште за наше производе.
Вероватно ће и ове године бити таква ситуација да имамо мању активност у првој половини године што се тиче индустријске производње и извоза, а да у другом полугодишту крене благи оправак с обзиром на то да се према извештају ММФ очекује да се иде ка вишим стопама раста у 2024 – наводи Станић.
Чињеница је да индустријску производњу вуче рударство, које је скопчано са еколошким проблемима, а виша фаза прераде једноставно губи у структури производње и извоза што не одговара нашем спољнотрговинском дефициту. Он је прошле године био 11,4 милијарде евра углавном због поскупљења енергената, али и због раста свих увозних производа од којих је Србија зависна што је било последица инфлације.
Станић напомиње да су хемијска и металска индустрија основица нашег извоза међутим у оквиру тих делатности Србија има нижу фазу прераде.
– Имајући у виду ситуацију у Европи са кризом више су погођене оне делатности које имају вишу фазу прераде, самим тим то не би требало да има већи удар на извоз Србије у овој години – сматра Станић.
У јануарском броју билтена „Макроекономске анализе и трендови” објављена је анализа „Да ли је 2023. година рецесије” у којој се наводи да ће европска индустрија бити највећа жртва сукоба у Украјини, енергетске кризе и инфлације. Производња метала и хемијска индустрија по својој природи енергетски најинтензивнија, издвајају се као највећи губитници.
Процес топљења и прераде метала захтева огромне количине енергије (највише гаса), што заједно са опадајућим ценама метала на светском тржишту доводи до драстичног пада профитабилности ових сектора.
У Србији је такође забележен негативан тренд, производња основних метала показује пад од око 15 одсто у периоду јануар–новембар 2022, а производња хемикалија пет одсто. Изузетно непрофитабилан бизнис модел у металној и хемијској индустрији приморао је корпорације да смањују производњу или чак затварају погоне.
Ако би се таква ситуација пролонгирала, европске компаније би изгубиле свој део тржишта у свету и њихово место би највероватније заузела Кина. Дакле, реч је о средњорочном или чак дугорочном губитку за цео континент.
Преузмите андроид апликацију.
