Oni su izračunali da bi im penzija bila niža od ukupne sume novca koju bi uplatili za staž.
Od 2008. (kada se penzijskom fondu priključio i fond vojnih penzionera) do kraja prošle godine broj najstarijih fonda samostalaca se duplirao i umesto 50.959 u decembru 2022. ih je bilo 107.963.
Penzioneri fonda zaposlenih su takođe brojniji nego pre 14 godina i umesto 1.306.394 koliko ih je bilo tada, sada ih je 1.401.675. U velikom minusu je broj poljoprivrednih penzionera. Od 222.986 pao je na 142.252, pokazuju najnoviji statistički podaci Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ovaj pad broja zemljoradničkih penzija posledica je toga, kako se više puta čulo u javnosti, što su izračunali da bi im penzija posle svih uplata staža, bila niža od ukupne sume novca koju bi uplatili tokom radnog veka.
Sva uveravanja nadležnih prethodnog Ministarstva poljoprivrede da će se za njih naći rešenje ostala su na nivou obećanja.
Ako se pogleda procenat učešća penzionera u ukupnom broju, najviše je starosnih i one čine 65 odsto, invalidskih je 14,5 i porodičnih 20 procenata.
Istovremeno je 2008. godine broj starosnih bio 55 odsto, invalidskih 22,9 i porodičnih 22,1. Jasno je koliko su mere pooštrenih uslova za odlazak u invalidsku penziju smanjile broj onih koji po tom osnovu hoće da se penzionišu.
Penzionerima se sigurno neće dopasti podaci kretanja prosečne penzije u prosečnoj zaradi za sve kategorije.
Prema toj statistici 2008. prosečna prinadležnost u prosečnoj plati učestvovala je sa 53,9 odsto a danas je to svedeno na 41,9 procenata.
Ako se odnos zarada i penzija posmatra po kategorijama, primanja najstarijih iz fonda zaposlenih sa 59,2 odsto učešća u 2008. pala su na 44,6 procenata, samostalaca sa 57,9 na 39,9 i poljoprivrednika sa 22,1 na 18,1 odsto.
Direktor „Tiktoka”: ne delimo podatke korisnika s vlastima u Pekingu
Preuzmite android aplikaciju.
