Haotične scene sa međunarodnog aerodroma ,,Hamid Karzai“ u Kabulu, nedeljama već obilaze svet. Mediji država koje SAD smatraju svojim rivalom otvoreno seire.
Zapadnjački mediji, uključujući tu i levoliberalne perjanice, žestoko napadaju 46. američkog predsednika optužujući ga za svojevrsno poniženje koje je američka politika doživela, u ovoj centralnoazijskoj grobnici imperija.
Tragedija u Avganistanu je sramota.
Ali, kada se stiša bura nastupa bonaca, kako to kažu bokeške barbe. Šta će nam naredna američka geopolitička bonaca doneti?
Prvo, na unutrašnjem planu videćemo da je Džo Bajden, makar na ovom pitanju, uspeo da sklopi mir unutar svoje kuće.
Levo, progresivističko krilo Demokratske partije, predvođeno Aleksandrom Okasio Kortez, kao jedan od svojih osnovnih spoljnopolitičkih ciljeva, godinama unazad, postavlja upravo povlačenje američke vojske iz Avganistana.
Džo Bajden sasvim izvesno ne bi pobedio na izborima prošle godine da nije bilo podrške ,,socijalista“ iz redova njegove Demokratske partije, a koje je tada predvodio Berni Sanders.
Da nije bilo te podrške, Džo Bajden bi danas pisao memoare i jeo sladoled od vanile u Delaveru baš kao i Hilari Klinton koja je sladoled zamenila kalifornijskim vinom.
Povlačenje iz Avganistana bilo je deo agende i predizbornog obećanja svih američkih predsednika, od Obame preko Trampa do Bajdena.
Tramp pozvao Bajdena da podnese ostavku.
Svi su navodili da je reč o beskonačnom ratu koji previše košta i koji se mora okončati.
Novac prekinuti da se baca u bure bez dna, a momci i devojke u uniformama da se vrate kući i prestanu da ginu u ratu koji frontalno ne može biti dobijen.
Fanatike, koji se kriju u pećinama planinskih venaca, ne možete isterati čak ni dimom, na stari teksaški način, kako je to predlagao Džordž Buš Mlađi, 43. predsednik SAD.
Bajden je preuzeo na sebe da politički ispašta zbog povratka Talibana na vlast, što su apsolutno svi predviđali, ali niko pre njega nije smeo da preuzme na sebe tu vrstu rizika i kratkoročnog političkog, ali dugoročnog medijskog poraza.
Talibanski vođa i novi lider Avganistana.
Ovakvi potezi zapravo razlikuju profesionalne političare, od državnika.
Drugo, da li se proces evakuacije logistički mogao adekvatnije izvesti?
Da li su u pravu vojnopolitički komentatori koji tvrde da je bazu u Bagramu trebalo poslednju iseliti?
Da li su scene ljudi koji padaju sa aviona slike koje će obeležeti Bajdenovo predsednikovanje?
Da li će kratkoročno Bajdenova popularnost zbog kompletnog medijskog narativa koji pominjem, izvesno opasti?
Odgovor na sva ova pitanja verovatno je ,,da“, ali ono što svaki geopolitički analitičar mora da spozna jeste važnost šire slike.
Treće, najvažniji deo mozaika te šire slike jeste korenita promena društvenog narativa u SAD.
Od 2004. godine preovlađujući narativ u Demokratskoj i u Republikanskoj partiji, jeste sklonost ka izolacionizmu.
Sve do 2020. godine na izborima nije mogao da pobedi kandidat koji gaji intervencionističke stavove.
Čak je i sam Bajden morao da promeni svoj narativ i kao deo svoje političke agende uvede i povlačenje američke vojske iz Avganistana.
Geopolitičke posledice američkog povlačenja iz Avganistana.
Za svega dve sedmice kompletan se narativ, i liberalnih i konzervativnih medija, iz korena promenio.
Ovu promenu kursa počeli su da slede i političari iz obe partije.
Ono što je bilo nezamislivo sada je moguće, većina Amerikanaca oseća se povređenog ponosa i žali što američka vojska nije i dalje u Avganistanu kako bi ponovo pokazala talibanima, baš kao i 2001. godine, ko je gazda.
Stoga, od Bajdenovog medijskog predstavljanja ove krize važnije je postaviti dva pitanja.
Prvo, da li bi američka javnost prihvatila 30. 000 Avganistanaca kao svoje nove sugrađane, da nije bilo ovog haotičnog povlačenja i potresnih slika koje su obišle ceo svet?
Drugo, da li će američka javnost sad lakše prihvatiti neku novu vojnu intervenciju SAD?
Umesto odgovora postaviću novo pitanje: da li je suštinski važno za sprovođenje Bajdenove politike upravo zadobijanje podrške za dve krucijalne agende iz prethodnih pitanja?
Ukoliko se složimo da je odgovor potvrdan, složićemo se i da je daleko manje bitno da li trijumfujute vi lično, kada već trijumfuje vaša politika.
Prethodni autorski tekst Predraga Rajića, možete pročitati ovde.
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite androidaplikaciju.
