Хаотичне сцене са међународног аеродрома ,,Хамид Карзаи“ у Кабулу, недељама већ обилазе свет. Медији држава које САД сматрају својим ривалом отворено сеире.
Западњачки медији, укључујући ту и леволибералне перјанице, жестоко нападају 46. америчког председника оптужујући га за својеврсно понижење које је америчка политика доживела, у овој централноазијској гробници империја.
Трагедија у Авганистану је срамота.
Али, када се стиша бура наступа бонаца, како то кажу бокешке барбе. Шта ће нам наредна америчка геополитичка бонаца донети?
Прво, на унутрашњем плану видећемо да је Џо Бајден, макар на овом питању, успео да склопи мир унутар своје куће.
Лево, прогресивистичко крило Демократске партије, предвођено Александром Окасио Кортез, као један од својих основних спољнополитичких циљева, годинама уназад, поставља управо повлачење америчке војске из Авганистана.
Џо Бајден сасвим извесно не би победио на изборима прошле године да није било подршке ,,социјалиста“ из редова његове Демократске партије, а које је тада предводио Берни Сандерс.
Да није било те подршке, Џо Бајден би данас писао мемоаре и јео сладолед од ваниле у Делаверу баш као и Хилари Клинтон која је сладолед заменила калифорнијским вином.
Повлачење из Авганистана било је део агенде и предизборног обећања свих америчких председника, од Обаме преко Трампа до Бајдена.
Трамп позвао Бајдена да поднесе оставку.
Сви су наводили да је реч о бесконачном рату који превише кошта и који се мора окончати.
Новац прекинути да се баца у буре без дна, а момци и девојке у униформама да се врате кући и престану да гину у рату који фронтално не може бити добијен.
Фанатике, који се крију у пећинама планинских венаца, не можете истерати чак ни димом, на стари тексашки начин, како је то предлагао Џорџ Буш Млађи, 43. председник САД.
Бајден је преузео на себе да политички испашта због повратка Талибана на власт, што су апсолутно сви предвиђали, али нико пре њега није смео да преузме на себе ту врсту ризика и краткорочног политичког, али дугорочног медијског пораза.
Талибански вођа и нови лидер Авганистана.
Овакви потези заправо разликују професионалне политичаре, од државника.
Друго, да ли се процес евакуације логистички могао адекватније извести?
Да ли су у праву војнополитички коментатори који тврде да је базу у Баграму требало последњу иселити?
Да ли су сцене људи који падају са авиона слике које ће обележети Бајденово председниковање?
Да ли ће краткорочно Бајденова популарност због комплетног медијског наратива који помињем, извесно опасти?
Одговор на сва ова питања вероватно је ,,да“, али оно што сваки геополитички аналитичар мора да спозна јесте важност шире слике.
Треће, најважнији део мозаика те шире слике јесте коренита промена друштвеног наратива у САД.
Од 2004. године преовлађујући наратив у Демократској и у Републиканској партији, јесте склоност ка изолационизму.
Све до 2020. године на изборима није могао да победи кандидат који гаји интервенционистичке ставове.
Чак је и сам Бајден морао да промени свој наратив и као део своје политичке агенде уведе и повлачење америчке војске из Авганистана.
Геополитичке последице америчког повлачења из Авганистана.
За свега две седмице комплетан се наратив, и либералних и конзервативних медија, из корена променио.
Ову промену курса почели су да следе и политичари из обе партије.
Оно што је било незамисливо сада је могуће, већина Американаца осећа се повређеног поноса и жали што америчка војска није и даље у Авганистану како би поново показала талибанима, баш као и 2001. године, ко је газда.
Стога, од Бајденовог медијског представљања ове кризе важније је поставити два питања.
Прво, да ли би америчка јавност прихватила 30. 000 Авганистанаца као своје нове суграђане, да није било овог хаотичног повлачења и потресних слика које су обишле цео свет?
Друго, да ли ће америчка јавност сад лакше прихватити неку нову војну интервенцију САД?
Уместо одговора поставићу ново питање: да ли је суштински важно за спровођење Бајденове политике управо задобијање подршке за две круцијалне агенде из претходних питања?
Уколико се сложимо да је одговор потврдан, сложићемо се и да је далеко мање битно да ли тријумфујуте ви лично, када већ тријумфује ваша политика.
Претходни ауторски текст Предрага Рајића, можете прочитати овде.
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију.
