U Crnoj Gori ništa nije izvesno, pa ni prevremeni izbori u aprilu ili maju kako se spekuliše, a verovatno ni najavljenog popisa stanovništva neće biti.
Interesantno je kako je pitanje popisa, koje treba da uključi i stavku o nacionalnoj pripadnosti, uvek problematično kad se očekuje više Srba u konačnim rezultatima, a kad ih se očekuje manje onda nije problem i popis može da se održi.
Međutim, to je samo jedan činilac guste tapiserije vrlo složene crnogorske scene. Čak bih rekao – ni manje države, ni komplikovanijih političkih. i uopšte odnosa, u njoj. Spolja nije lako shvatiti šta se tamo dešava, ako se ne poznaju unutrašnje prilike i ranija dešavanja.
U ovom trenutku je izvesno i realno da je Zdravko Krivokapić odslužio svoje kao premijer države i činjenica je da mu je Dritan Abazović okrenuo leđa.
Time je samo potvrdio ono što govorim već gotovo godinu i po dana, da njegova funkcija PPV odnosno prvi potpredsedik vlade u stvari znači – pravi predsednik vlade. U ovom trenutku odlučio je da to i formalizuje, da više ne bude samo de fakto nego i de jure na čelu vlade. Očigledno da je za to dobio podršku spolja i sad je zasukao rukave.
Za to je iskamčio podršku Đukanovićevog DPS-a i izvesno je da će rušiti Krivokapićevu vladu. Pokazalo se da su napadi Krivokapića i demokrate Alekse Bečića prema Demokratskom frontu ali i prema državi Srbiji i Aleksandru Vučiću lično bile potpuno promašene. Krivokapić je u Andriji Mandiću pogrešno video svog najvećeg protivnika, umesto u Đukanoviću.
Nije dovoljno dobro shvatao opasnost koja mu sledi ako bude dao previše prostora i moći Abazoviću. I to se pokazalo na delu.
Isti ljudi koji su pevali pesme Dritanu i govorili da će da ga nose na ramenima, čak i u Beogradu čak i jedan Matija Bećković i mnogi drugi, sad proklinju taj dan i o Abazoviću pričaju sve najgore u političkom smislu.
Mislim da nema mesta za čvrste i snažne emocije, Abazović jednostavno radi što je naumio i to nikad nije krio. Naime, njegovi stavovi i politika ne razlikuju se mnogo suštinski od Milove stranke kad je reč o državnopravnom položaju Crne Gore kao i položaju Srba u toj zemlji.
Njegova politika i koncern Vijesti, koji stoji iza njega, razlikovala se od DPS-a samo u metodu, a ne u krajnjem cilju.
Naime, Dritan i Vijesti smatrali su da je Đukanović bespotrebno ušao u konflikt sa Srpskom pravoslavnom crkvom, da su se sporna pitanja mogla drugačije razrešiti, da postoje drugi načini za preuzimanje kontrole nad SPC-om u Crnoj Gori… I oni će nastaviti da to čine, ako im se bude dalo dovoljno moći.
Dakle, gotovo je izvestan Krivokapićev pad, ali je drugo pitanje da li će to biti kroz vanredne izbore ili formiranjem nove vlade u Skupštini Crne Gore. Čak je to pitanje mnogo interesantnije u ovom trenutku. Naime, vanredni izbori bi verovatno bili najlogičniji, da se izmeri snaga političkih činilaca.
Međutim, sve zavisi od onih koji su izgubili izbore avgusta 2020. godine i direktno od Đukanovića.
Baš će lično on, nakon obaranja postojeće vlade, odlučivati da li će se ići na vanredne izbore ili ne. A odluka će zavisiti od njegove kalkulacija – da li DPS više odgovara ta solucija ili ne.
Prema nagoveštajima, čitajući između redova što govore Milovi saradnici kao što je Predrag Bošković, izgleda da su u ovom trenutku spremniji da podrže manjinsku vladu na čijem bi čelu nakon prekonfiguracije mandata postojećeg saziva parlamenta, bio Abazović. U tom slučaju DPS ne bi formalno bio u vladi ali bi u šaci držao novog premijera i uvek mogao da ga obori uskraćujući podršku o važnim političkim odlukama ili kod zakonskih predloga.
Srbi u Crnoj Gori neće ostati nemi u tom slučaju, siguran sam da će ponovo iskazati politička mudrost Andrije Mandića, koji se ponovo pokazao kao jedini istinski i jedini sposoban lider našeg naroda u toj državi. Srbi će povlačiti ispravne političke poteze, a DF neće ćutke posmatrati prekrajanje narodne izborne volje kroz koaliranje Abazovića i DPS-a.
Sa druge strane, nemaju baš nikakvog razloga da žale za političkom sudbinom Krivokapića koji se prema Srbiji i Srbima ponašao vrlo slično kao prethodni premijer Duško Marković, osim što je bio protiv sramnog Đukanovićevog zakona o našoj crkvi.
Autor: Predrag Rajić
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Predraga Rajića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
