У Црној Гори ништа није извесно, па ни превремени избори у априлу или мају како се спекулише, а вероватно ни најављеног пописа становништва неће бити.
Интересантно је како је питање пописа, које треба да укључи и ставку о националној припадности, увек проблематично кад се очекује више Срба у коначним резултатима, а кад их се очекује мање онда није проблем и попис може да се одржи.
Међутим, то је само један чинилац густе таписерије врло сложене црногорске сцене. Чак бих рекао – ни мање државе, ни компликованијих политичких. и уопште односа, у њој. Споља није лако схватити шта се тамо дешава, ако се не познају унутрашње прилике и ранија дешавања.
У овом тренутку је извесно и реално да је Здравко Кривокапић одслужио своје као премијер државе и чињеница је да му је Дритан Абазовић окренуо леђа.
Тиме је само потврдио оно што говорим већ готово годину и по дана, да његова функција ППВ односно први потпредседик владе у ствари значи – прави председник владе. У овом тренутку одлучио је да то и формализује, да више не буде само де факто него и де јуре на челу владе. Очигледно да је за то добио подршку споља и сад је засукао рукаве.
За то је искамчио подршку Ђукановићевог ДПС-а и извесно је да ће рушити Кривокапићеву владу. Показало се да су напади Кривокапића и демократе Алексе Бечића према Демократском фронту али и према држави Србији и Александру Вучићу лично биле потпуно промашене. Кривокапић је у Андрији Мандићу погрешно видео свог највећег противника, уместо у Ђукановићу.
Није довољно добро схватао опасност која му следи ако буде дао превише простора и моћи Абазовићу. И то се показало на делу.
Исти људи који су певали песме Дритану и говорили да ће да га носе на раменима, чак и у Београду чак и један Матија Бећковић и многи други, сад проклињу тај дан и о Абазовићу причају све најгоре у политичком смислу.
Мислим да нема места за чврсте и снажне емоције, Абазовић једноставно ради што је наумио и то никад није крио. Наиме, његови ставови и политика не разликују се много суштински од Милове странке кад је реч о државноправном положају Црне Горе као и положају Срба у тој земљи.
Његова политика и концерн Вијести, који стоји иза њега, разликовала се од ДПС-а само у методу, а не у крајњем циљу.
Наиме, Дритан и Вијести сматрали су да је Ђукановић беспотребно ушао у конфликт са Српском православном црквом, да су се спорна питања могла другачије разрешити, да постоје други начини за преузимање контроле над СПЦ-ом у Црној Гори… И они ће наставити да то чине, ако им се буде дало довољно моћи.
Дакле, готово је известан Кривокапићев пад, али је друго питање да ли ће то бити кроз ванредне изборе или формирањем нове владе у Скупштини Црне Горе. Чак је то питање много интересантније у овом тренутку. Наиме, ванредни избори би вероватно били најлогичнији, да се измери снага политичких чинилаца.
Међутим, све зависи од оних који су изгубили изборе августа 2020. године и директно од Ђукановића.
Баш ће лично он, након обарања постојеће владе, одлучивати да ли ће се ићи на ванредне изборе или не. А одлука ће зависити од његове калкулација – да ли ДПС више одговара та солуција или не.
Према наговештајима, читајући између редова што говоре Милови сарадници као што је Предраг Бошковић, изгледа да су у овом тренутку спремнији да подрже мањинску владу на чијем би челу након преконфигурације мандата постојећег сазива парламента, био Абазовић. У том случају ДПС не би формално био у влади али би у шаци држао новог премијера и увек могао да га обори ускраћујући подршку о важним политичким одлукама или код законских предлога.
Срби у Црној Гори неће остати неми у том случају, сигуран сам да ће поново исказати политичка мудрост Андрије Мандића, који се поново показао као једини истински и једини способан лидер нашег народа у тој држави. Срби ће повлачити исправне политичке потезе, а ДФ неће ћутке посматрати прекрајање народне изборне воље кроз коалирање Абазовића и ДПС-а.
Са друге стране, немају баш никаквог разлога да жале за политичком судбином Кривокапића који се према Србији и Србима понашао врло слично као претходни премијер Душко Марковић, осим што је био против срамног Ђукановићевог закона о нашој цркви.
Аутор: Предраг Рајић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Предрага Рајића можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
