Živimo u vremenu u kome se, hvala Bogu, sve više pažnje obraća na zelenilo i njegovo očuvanje.
Mi smo, eto, imali sreće da živimo u gradu koji, bez skromnosti, može da odnese titulu ekološki najosvešćenijeg grada u našoj državi.
Kada je moja generacija odrastala, najviše vremena smo voleli da provodimo na nekoliko zelenih livada u okolini zgrade.
Na jednoj smo brali ringlove, na drugoj se igrali žmurke sakrivajući se iza žbunja divljeg lešnika, dok smo na trećoj, u hladu jedne stare breze, često umeli da raširimo ćebence i maštamo o tome šta ćemo biti kada porastemo.
Međutim, tada naš grad nije živeo istim tempom kao danas. Jednostavno, nismo imali ni toliko stanovnika, ni automobila, već samo vreme i neke ambicije koje smo vremenom i dostigli.
Danas, kada se otvara sve više radnih mesta, kada sve više ljudi sa strane označava baš Novi Sad kao mesto u kome bi najviše voleli da žive i stvaraju porodicu, moramo da proširujemo kapacitete grada u svim pogledima.
Upravo to je razlog zbog koga svakodnevno niču nove višespratnice, grade se putevi i planiraju novi mostovi.
Ipak, naš grad, za razliku od mnogih drugih, nije dozvolio da ga nepohodna modernizacija i put budućnosti kojim je krenuo, pojede.
Koliko god da se gradi, obraća se pažnja da se ne izgube one, male, naizgled nebitne, a opet nenormalno značajne zelene površine koje nam svima fale kako bismo živeli kvalitetniji život.
Čoveku je, jednostavno, u prirodi da svoj mir i spokoj pronalazi u prirodi. Znajući to, Novi Sad je svojim stanovnicima obezbedio po jednu malenu, zelenu, oazu u većini delova grada.
Neosporno je da se sve više ulaže u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih zelenih parkova.
Tako se u rekonstrukciju Dunavskog parka ulaže 121 milion dinara, dok je, recimo, Kamenički park nakon svoje potpune rekonstrukcije počeo da liči na velike parkove iz evropskih metropola, o kakvim smo do nedavno mogli samo da sanjamo.
Limanski park, nakon velikih ulaganja, takođe, izgleda svetski! Pored posebno odvojene livadice za šetanje pasa, dečijih igrališta, prostora za rekreaciju i skejt parka, ono što ovom parku daje posebnu čar jeste hlad napravljen prigrljenim krošnjama starog drveća.
Futoški park predstavlja pravi spomenik prirode koji se nalazi u srcu grada. Pored njega dnevno protutnji nekoliko hiljada automobila, a opet, dok sedite na nekoj od starih klupa unutar parka, kao da ste kilometrima daleko od sve te gužve koja vam je za petama.
Železničkom parku, pored dečijeg igrališta, posebno ograđenog dela za šetanje pasa i krivudavih staza sa neizvesnim skretanjima, dodatnu čar pružaju veliki zeleni travnjaci koji preovladavaju.
Kako je ovaj park obično prva stvar koju, pored biciklista, turisti ugledaju kada stignu u naš grad, on šalje veoma važnu poruku.
On govori: “Dobrodošli u Novi Sad, pored širom otvorenih očiju, otvorite i pluća, jer promovisanjem zdravog načina života radimo na tome da vazduh koji dišemo iz dana u dan bude sve čistiji!“
Nedavno je u potpunosti završen novi park koji se nalazi između Novog naselja i Detelinare. Neskromno mogu reći da je to najlepši park ikada izgrađen u našem gradu.
Dugačke krivudave staze za šetnju propraćene su velikim brojem klupica, od kojih su neke namenjene za izležavanje, a priznaćete, za nas pomalo usporene Novosađane koji se uvek krećemo laganim tempom, nema ništa lepše nego mogućnost da prilegnemo i odmorimo pod vedrim nebom.
Pored prelepo dizajniranih vrtova, poseban akcenat stavljen je na veliku fontanu sa svetlima koja menjaju boje, i vodenim kanalima preko kojih možete preći drvenim mostićima postavljenim na par mesta.
Teren za boćanje, dečije igralište i deo za šetanje pasa samo su sekvenca prelepo osmišljenog novog parka, ali je njegova najveća lepota u velikim zelenim površinama kojima je omeđena ova oaza mira.
Interesantno je da je u godini koja je za nama JKP “Gradsko zelenilo“ podiglo zeleni zid i zeleni krov na zgradi OŠ „Milan Petrović“ na Novom naselju. To je, zapravo, pilot projekat za novi način širenja zelenih površina u cilju očuvanja i unapređenja životne sredine kao i povećanja zelenih površina u gradu.
Očuvanje zelenila ogleda se i u onim malim ostrvima koja odvajaju putne pravce. Iako se čini da ostrva nikada nisu bila zelenija i bogatija najraznovrsnijim biljkama, pred nama je sada najteži deo, da naučimo građane da put prelaze isključivo na pešačkom prelazu, te ne gaze po nečijem trudu.
“Gde god vidiš zgodno mesto, ti drvo posadi!“ – Na bulevarima na kojima se u 2021. godini radilo na izgradnji novih parking mesta, svaki metar sveže izlivenog betona obrgljen je uskim zelenim pojasima sa zasađenim biljkama.
JKP “Gradsko zelenilo“ je do sada obogatilo Novi Sad sa više od 100.000 cvetnih jedinica, strategijski postavljenih na sva neophodna mesta kako bi nam se poboljšao kvalitet života.
Iz tog razloga, obraća se posebna pažnja da školska dvorišta budu zelenija od drugih površina, jer upravo zeleni prostor u kome deca provode svoje vreme ima najviše uticaja na njihovo psihičko, ali i fizičko, napredovanje i rast.
Još jedna interesantna stvar u kojoj prednjačimo u odnosu na ostale gradove u Srbiji jeste osnivanje “Zelenog katastra“.
“Zeleni katastar“ je veoma važan u zaštiti životne sredine, sprečavanju njenog uništavanja, te održavanju i planiranju novih zelenih površina.
Katastar će biti nosilac veoma važnih informacija o broju stabala, travnatih površina, žbunja itd… Takođe, nosiće informacije da li se sa određenim zelenim površinama nešto radilo, te da li je potrebno nešto da se radi?
Zahvaljujući njemu konačno ćemo znati precizan procentualni postotak zelenila u Novom Sadu, a na osnovu stečenih podataka moći ćemo da pravimo nove strategije kako bismo svaki dan sve više opravdavali titulu ekološki najosvešćenijeg grada u državi.
Kod naših sugrađana posebnu sreću izaziva i činjenica da živimo u neposrednoj blizini prvog nacionalnog parka na teritoriji Srbije.
Da, da, Fruška gora, nekada najveće ostrvo na Panonskom moru, a danas prava oaza mira i zelenila kome Novosađani hrle čim uspeju da uhvate malo slobodnog vremena.
Iako se Fruška gora jedva smatra planinom, jer joj je najveći vrh “Crveni čot“ za samo 39 metara viši od visinskih granica propisanih za brda, njena blizina nam pruža onaj iskonski dodir prirode koji nam je potreban.
Međutim, mi iz ravnice “sa libelom u glavi“, slobodno je možemo nazvati velelepna planina.
Fruška gora nije bogata samo plodnim tlom i vinogradima čija berba nam donosi najlepša vina, već i velikim brojem staza u kojim prve znake sunca dočeka veliki broj stanovnika Novog Sada.
Tačnije, ima tačno sedamnaest staza koje se razlikuju po težini prelaženja i lokacijama.
Prolazeći stazama imaćete priliku da vidite čitav jedan novi svet listopadne šume, na momente ispresecan voćnjacima, pašnjacima i rodnom zemljom.
Na prostoru ovog nacionalnog parka raste oko 1500 vrsta biljaka, a polovina njih smatra se lekovitim.
Čitav ovaj lekoviti i čarobni svet, nalazi nam se pred nosom, čuva nam leđa i veoma filtrira kako novosadske navike, tako i vazduh sa sremske strane.
Zato ne smemo da dozvolimo da povoljan geografski položaj koji imamo ikada dovedemo u pitanje i ne koristimo njegov pun potencijal.
Međutim, najponosniji smo na to da živimo u gradu u kome svaki pedalj zelene površine vredi neprocenjivo!
Preuzmite android aplikaciju.
