Početna > Svet
Svet

Pre 31 godinu stupio na snagu Ugovor iz Mastrihta, kojim je uspostavljena EU

Ugovor iz Mastrihta, kojim je uspostavljena Evropska unija i otvoren put za uvođenje evra i državljanstva EU, stupio je na snagu na današnji dan 1993. godine, pre tačno 31. godinu.
Foto: Tanjug/AP Photo/Jean-Francois Badias

Ugovor je potpisan 7. februara 1992. godine nakon što su se lideri 12 država članica Evropske zajednice okupili u ovom holandskom gradu posla raspada Sovjetskog Saveza, pada Berlinskog zida i drugih promena u Evropi.

U Mastrihtu je rođen naziv Evropska unija, a lideri su se dogovorili oko važnih promena u strukturi i ovlašćenjima nove unije, koji su počivali na tri stuba, objavljeno je na sajtu Saveta EU.

Prvi je bio Evropska zajednica, kojom se, kako se navodi u sažetku Službenog lista EU, objedinjuju delovanje, rad i postupci donošenja odluka tri ogranizacije – Evropske ekonomske zajednice, Evropske zajednice za ugalj i čelik i Evropske zajednice za atomsku energiju.

Drugi stub odnosi se na pravosuđe i unutrašnje poslovi, a treći na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politika.

„Ove promene trebalo je da transformišu evropsku integraciju pošto je Mastriht dozvolio EU da razvije važne nove politike kako bi bolje služile i štitile svoje građane. Time je EU postala delotvornija, inkluzivnija, transparentnija i odgovornija“, navodi se u tekstu Saveta EU.

Ugovor iz Mastrihta postavio je temelje za ekonomsku i monetarnu uniju, navodeći kao cilj promovisanje ekonomskog i društvenog napretka „kroz jačanje ekonomske i socijalne kohezije i kroz uspostavljanje ekonomske i monetarne unije, uključujući i jedinstvenu valutu“.

Do kulminacije je došlo 2002. godine kada je evro postao realnost, odnosno kada su novčanice i kovani novac u ovoj valuti počeli da se koriste u 12 zemalja EU.

Evro je sada druga valuta kojom se najviše trguje na svetu.

U okviru stuba koji se odnosi na pravosuđe i unutrašnje poslove omogućen je postepeni razvoj agencija, kao što je Evropol, i stvaranje alata poput evropskog naloga za hapšenje, čime je olakšano prebacivanje osumnjičenih kriminalaca među državama EU.

Evropska unija je, u širem smislu, postala mnogo efikasnija u zaštiti građana u oblastima kao što su međunarodne prevare, trgovina drogom, organizovani kriminal i terorizam.

U Mastrihtu je napravljen važan pomak u oblasti spoljne politike.

Umesto dotadašnje prilično labave saradnje između država članica, nova Evropska unija je sada imala mogućnost da na svetskoj sceni deluje i govori jednim glasom.

Razvoj zajedničke evropske spoljne i bezbednosne politike imao je za cilj očuvanje mira, jačanje međunarodne bezbednosti, unapređenje međunarodne saradnje, razvijanje i učvršćivanje demokratije, podržavanje vladavine prava, kao i poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Jedna od posledica Ugovora iz Mastrihta je i formalizovanje prava građana EU da žive, rade i studiraju u drugim zemljama EU.

Građani EU sada imaju niz prava, čak i kada žive u drugoj državi članici EU, koja uključuju pravo da se kandiduju i glasaju na lokalnim, regionalnim i evropskim izborima, kao i prava koja se odnose na konzularnu zaštitu prilikom putovanja.

Ugovor je imao posledice i na obrazovanje u Evropi, povezivanje Evrope, zaštitu životne sredine i druge oblasti.

Uvedene su i institucionalne promene, koje, između ostalog, uključuju jačanje zakonodavne vlasti Evropskog parlamenta.

Poslanik ruske Dume uporedio planove Zelenskog sa izmišljenim Orvelovskim svetom

 

Preuzmite android aplikaciju.