Уговор из Мастрихта, којим је успостављена Европска унија и отворен пут за увођење евра и држављанства ЕУ, ступио је на снагу на данашњи дан 1993. године, пре тачно 31. годину.
Уговор је потписан 7. фебруара 1992. године након што су се лидери 12 држава чланица Европске заједнице окупили у овом холандском граду посла распада Совјетског Савеза, пада Берлинског зида и других промена у Европи.
У Мастрихту је рођен назив Европска унија, а лидери су се договорили око важних промена у структури и овлашћењима нове уније, који су почивали на три стуба, објављено је на сајту Савета ЕУ.
Први је био Европска заједница, којом се, како се наводи у сажетку Службеног листа ЕУ, обједињују деловање, рад и поступци доношења одлука три огранизације – Европске економске заједнице, Европске заједнице за угаљ и челик и Европске заједнице за атомску енергију.
Други стуб односи се на правосуђе и унутрашње послови, а трећи на заједничку спољну и безбедносну политика.
„Ове промене требало је да трансформишу европску интеграцију пошто је Мастрихт дозволио ЕУ да развије важне нове политике како би боље служиле и штитиле своје грађане. Тиме је ЕУ постала делотворнија, инклузивнија, транспарентнија и одговорнија“, наводи се у тексту Савета ЕУ.
Уговор из Мастрихта поставио је темеље за економску и монетарну унију, наводећи као циљ промовисање економског и друштвеног напретка „кроз јачање економске и социјалне кохезије и кроз успостављање економске и монетарне уније, укључујуц́и и јединствену валуту“.
До кулминације је дошло 2002. године када је евро постао реалност, односно када су новчанице и ковани новац у овој валути почели да се користе у 12 земаља ЕУ.
Евро је сада друга валута којом се највише тргује на свету.
У оквиру стуба који се односи на правосуђе и унутрашње послове омогућен је постепени развој агенција, као што је Европол, и стварање алата попут европског налога за хапшење, чиме је олакшано пребацивање осумњичених криминалаца међу државама ЕУ.
Европска унија је, у ширем смислу, постала много ефикаснија у заштити грађана у областима као што су међународне преваре, трговина дрогом, организовани криминал и тероризам.
У Мастрихту је направљен важан помак у области спољне политике.
Уместо дотадашње прилично лабаве сарадње између држава чланица, нова Европска унија је сада имала могуц́ност да на светској сцени делује и говори једним гласом.
Развој заједничке европске спољне и безбедносне политике имао је за циљ очување мира, јачање међународне безбедности, унапређење међународне сарадње, развијање и учвршц́ивање демократије, подржавање владавине права, као и поштовање људских права и основних слобода.
Једна од последица Уговора из Мастрихта је и формализовање права грађана ЕУ да живе, раде и студирају у другим земљама ЕУ.
Грађани ЕУ сада имају низ права, чак и када живе у другој држави чланици ЕУ, која укључују право да се кандидују и гласају на локалним, регионалним и европским изборима, као и права која се односе на конзуларну заштиту приликом путовања.
Уговор је имао последице и на образовање у Европи, повезивање Европе, заштиту животне средине и друге области.
Уведене су и институционалне промене, које, између осталог, укључују јачање законодавне власти Европског парламента.
Poslanik ruske Dume uporedio planove Zelenskog sa izmišljenim Orvelovskim svetom
Преузмите андроид апликацију.
