Експерт за српску средњовековну баштину, историчарка уметности и професорка Универзитета у Крагујевцу Јасмина Ћирић изјавила је да подметнути пожар 1981. године, када је у ноћи између 15. и 16. марта запаљен стари манастирски конак и уништен део вредне архиве, представља један од првих озбиљних удара на Српску православну цркву и српско културно наслеђе у покрајини.
Указала је и на симболику датума када се пожар догодио.
“Дакле, у ноћи између 15. марта и 16. марта 1981. се догодило нешто што никада пре није у Пећкој патријаршији, макар не на тај начин. А реч је о подметнутом пожару. Оно што је у ствари врло занимљиво јесте да је одабир датума крајње симболичан, јер је био на празник Недеље православља. Пожар се догодио на празник који литургијски помиње и прославља храмове и свете иконе”, рекла је Ћирићева за РТС.
Према њеним речима, пожар је избио око четири сата ујутру, када је у манастиру било око 30 монахиња и неколико гостију, међу њима и професор Призренске богословије Дамаскин Давидовић.
Како је истакла, ватра је била подметнута на више места у старом конаку.
“Подсетићу да је у питању конак импозантних димензија, дужи од 63 метра”, нагласила је Ћирићева.
Пожар је захватио и нову дрвену конструкцију конака који је тада био у изградњи.
“Пожар су регистровали најпре у горњим структурама самог конака, дакле у кровној конструкцији, и оно што је још била већа штета јесте што је тај пожар захватио и тек постављену нову дрвену конструкцију новог конака. То се све налазило на западној страни”, навела је Ћирићева.
Пожар је нанео велику материјалну штету – изгореле су одаје тадашњег српског патријарха Германа, собе монахиња, магацин и радионице за иконопис.
Ипак, захваљујући благовременој реакцији монахиња и Дамаскина Давидовића, спасен је значајан део манастирске ризнице.
“Иконе, богослужбени предмети и текстил из 15. и 17. века били су сачувани”, истакла је она.
Највећи губитак представља уништена архива пећких патријараха, нагласила је Ћирићева, додајући да је у питању била изузетно важна документација која је сведочила о историјским догађајима од средњег века, нарочито у периоду османске власти.
Она је подсетила и да су на гредама након пожара пронађени трагови бензина и других запаљивих материја, а реакција ватрогасаца није била правовремена.
Званични налази као узрок пожара навели су неисправне инсталације и димњак.
“Врло је важно поменути и да је патријарх Герман непосредно након пожара, а то је једини документ који имамо сачуван с тим у вези, послао један врло важан допис председнику тадашњег Савезног извршног већа Добривоју Видићу у вези са пожаром, управо демантујући наводе који су везани за неисправност димњака. Он каже у једној реченици да је заиста реч о томе, тај би се пожар догодио и 1974. ’75, ’76. итд. Интересантно је у читавом том догађају да су као главни кривци навођени заправо урбаниста града Призрена професор Микић и Андрија Костић који је био извођач радова, што је наравно касније одбачено у поступку јер је било јасно да апсолутно нису одговорни за тако нешто”, рекла је Ћирићева.
Додала је да је “монаштво било под одређеним политичким притисцима”.
Пожару су претходили велики протести Албанаца на Косову и Метохији, који нису били ограничени само на Приштину, већ су се ширили и у другим градовима.
“Али опет, треба поменути да је подметању пожара претходио низ протеста, који нису били само у Приштини, већ су били у Урошевцу, Ђаковици, Подујеву, дакле у неколико градова се ширили”, рекла је Ћирићева.
Након пожара, додаје она, протести су се наставили, а у јавности су се појављивали и политички захтеви.
Историчарка уметности указује да се пожар у Пећкој патријаршији често посматра као један од раних показатеља каснијих напада на српске светиње, укључујући и погром из марта 2004. године, када је страдало више од 150 сакралних објеката.
“Ми говоримо о простору који, по квадратном километру, има највећи број сакралних здања и значајних споменика”, указала је Ћирићева.
Истакла је да очување тих задужбина није важно само за српску историју, већ да се одбраном тих задужбина брани и оно што је европска и хришћанска цивилизација.
“Докле год је нас који о овоме сведочимо, биће и ове теме доступне у јавном дискурсу. Ако престанемо да о томе говоримо јавно, аргументовано и тачно, неће нестати само материјални трагови, већ и сам дискурс”, рекла је Ћирићева.
Преузмите андроид апликацију.
