Globalni izvoz pšenice je u padu. Kratkoročno rešenje je oslobađanje zaliha, ali dugoročno je potrebno povećati površine pod ovom žitaricom, tvrde naučnici.
Izvoz pšenice je u padu već mesecima, od početka rata u Ukrajini. Na stanje snabdevanja u pojedinim regijama sveta utiču i oscilacije prinosa i gubici zbog klimatskih promena.
Zbog svega ovoga su cene te žitarice naglo porasle, a rastu i dalje. U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Global Food Security, naučnici tvrde da se proizvodnja žita dugoročno mora povećati u celom svetu kako bi se kompenzovao nedostatak izvoza.
Prvo se moraju povećati površine pod njom, tvrde istraživači s Tehničkog fakulteta u Minhenu, i francuski službenici javnog Istraživačkog instituta za poljoprivredu (INRAE).
Kratkoročno gledano, nestašica pšenice bi se mogla nadoknaditi koordinisanim oslobađanjem zaliha, navodi se u studiji. Dugoročno, druge zemlje bi morale da nadoknađuju izvozni disbalans, koji bi mogao da iznosi čak devet odsto svetskog izvoza pšenice. To znači povećanje površina pod ovom ratarskom kulturom za ukupno osam odsto, za šta bi bilo potrebno dodatnih pola miliona tona azotnog đubriva, izračunali su autori.
Zbog oscilacija prinosa i propadanje useva usled klimatskih promena, svake bi godine moglo doći do manjka izvoza od pet do sedam miliona tona te žitarice. Ako se ne preduzmu nikakve mere za stabilizaciju snabdevanja, biće ugrožena prehrambena, ali i nacionalna bezbednost u mnogim zemljama širom sveta, upozoravaju naučnici.
U 2020. Ukrajina je proizvela 26 miliona tona pšenice. Od toga je gotovo tri četvrtine (72 odsto) distribuisano van zemlje, što čini devet odsto svetskog izvoza pšenice.
Zbog rata se može izvesti samo deo uobičajene količine.
Preuzmite android aplikaciju.
