Глобални извоз пшенице је у паду. Краткорочно решење је ослобађање залиха, али дугорочно је потребно повећати површине под овом житарицом, тврде научници.
Извоз пшенице је у паду већ месецима, од почетка рата у Украјини. На стање снабдевања у појединим регијама света утичу и осцилације приноса и губици због климатских промена.
Због свега овога су цене те житарице нагло порасле, а расту и даље. У недавној студији објављеној у часопису Global Food Security, научници тврде да се производња жита дугорочно мора повећати у целом свету како би се компензовао недостатак извоза.
Прво се морају повећати површине под њом, тврде истраживачи с Техничког факултета у Минхену, и француски службеници јавног Истраживачког института за пољопривреду (ИНРАЕ).
Краткорочно гледано, несташица пшенице би се могла надокнадити координисаним ослобађањем залиха, наводи се у студији. Дугорочно, друге земље би морале да надокнађују извозни дисбаланс, који би могао да износи чак девет одсто светског извоза пшенице. То значи повећање површина под овом ратарском културом за укупно осам одсто, за шта би било потребно додатних пола милиона тона азотног ђубрива, израчунали су аутори.
Због осцилација приноса и пропадање усева услед климатских промена, сваке би године могло доћи до мањка извоза од пет до седам милиона тона те житарице. Ако се не предузму никакве мере за стабилизацију снабдевања, биће угрожена прехрамбена, али и национална безбедност у многим земљама широм света, упозоравају научници.
У 2020. Украјина је произвела 26 милиона тона пшенице. Од тога је готово три четвртине (72 одсто) дистрибуисано ван земље, што чини девет одсто светског извоза пшенице.
Због рата се може извести само део уобичајене количине.
Преузмите андроид апликацију.
