Sednica Skupštine Srbije počela je danas, a glavna tema je Predlog budžeta za 2023. godinu koji predviđa ukupne prihode od 1.843,4 milijarde dinara, što je za 7,8 odsto više u odnosu na ovogodišnji budžet, dok su rashodi planirani u visini od 2.107,4 milijarde dinara.
Predlog budžeta za 2023. godinu dobio je „zeleno svetlo“ matičnog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Ministar finansija Siniša Mali je juče na sednici ovog odbora rekao da se budžet zasniva na tri stuba, od kojih je prvi osiguranje standarda građana kroz povećanje plata i penzija.
Naveo je da će penzije kumulativno, sa povišicama od novembra i januara biti veće za 20,8 odsto, a plate u javnom sektoru za 12,5 odsto.
Minimalna zarada u Srbiji će prema njegovim rečima sledeće godine biti veća od 40.000 dinara, a poslodavci će biti rasterećeniji.
Drugi stub se tiče investicija o čemu je ministar rekao da se za projekte predviđa 6,8 odsto budućeg budžeta i naglasio da se neće odustati ni od jedne kapitalne investicije.
Rekao je da je treći stub energetika i da je u budžetu ostavljena rezerva za nabavku i gasa i struje.
Predloženi budžet za 2023. je veći za 7,8 odsto u odnosu na aktuelni rebalans, a deficit od 3,3 procenta dogovoren je sa MMF-om.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković ocenila je da je budžet projektovan realistično i ocenila da je ostvariv.
Osim budžeta, na predloženom dnevnom redu Skupštine Srbije nalazi se niz ekonomskih zakona, kao što izmene i dopune Zakona o elektronskom fakturisanju, kojim se preciziraju postojeće odredbe i radi dodatno usklađivanje sa postojećim zakonskim okvirima, kako bi sistem e-faktura još bolje funkcionisao.
Takođe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, kao i porezu na dohodak građana i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Izmenama ovog zakona predviđeno je povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 dinara na 21.712 dinara mesečno, smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 na 24 odsto.
Na predlozenom dnevnom redu su i izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim se odredbe ova dva zakona usklađuju sa odredbama zakona koji uređuje porez na dohodak građana, fiskalizaciju, kao i odredbama zakonika koji uređuje krivični postupak i uvođenje novih krivičnih dela koja su od značaja za suzbijanje izbegavanja plaćanja javnih prihoda.
Očekuje se da poslanici razmotre i predložene izmene Zakona o penzijskom osiguranju, kojim je predložena izmena načina indeksacije penzija.
Predviđeno je da se način obračuna procenta usklađivanja penzija određuje u zavisnosti od odnosa visine isplaćenih penzija i novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju prema visini bruto domaćeg proizvoda.
U zavisnosti od visine navedenog odnosa predlaže se da se penzije od januara naredne godine usklađuju na jedan od tri načina i to prema kretanju zarada, potrošačkih cena ili tako da se uzima u obzir polovina procenta promene zarada i polovina procenta promene potrošačkih cena, kao što je slučaj sada.
Predloženi dnevni red je obiman i ima 35 tačaka, a među njima su i predlozi za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku fukciju.
Mali: Budžet na tri stuba – standard građana, kapitalne investicije, energetika
Preuzmite android aplikaciju.
