Седница Скупштине Србије почела је данас, а главна тема је Предлог буџета за 2023. годину који предвиђа укупне приходе од 1.843,4 милијарде динара, што је за 7,8 одсто више у односу на овогодишњи буџет, док су расходи планирани у висини од 2.107,4 милијарде динара.
Предлог буџета за 2023. годину добио је „зелено светло“ матичног одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.
Министар финансија Синиша Мали је јуче на седници овог одбора рекао да се буџет заснива на три стуба, од којих је први осигурање стандарда грађана кроз повећање плата и пензија.
Навео је да ће пензије кумулативно, са повишицама од новембра и јануара бити веће за 20,8 одсто, а плате у јавном сектору за 12,5 одсто.
Минимална зарада у Србији ће према његовим речима следеће године бити већа од 40.000 динара, а послодавци ће бити растерећенији.
Други стуб се тиче инвестиција о чему је министар рекао да се за пројекте предвиђа 6,8 одсто будућег буџета и нагласио да се неће одустати ни од једне капиталне инвестиције.
Рекао је да је трећи стуб енергетика и да је у буџету остављена резерва за набавку и гаса и струје.
Предложени буџет за 2023. је већи за 7,8 одсто у односу на актуелни ребаланс, а дефицит од 3,3 процента договорен је са ММФ-ом.
Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић оценила је да је буџет пројектован реалистично и оценила да је остварив.
Осим буџета, на предложеном дневном реду Скупштине Србије налази се низ економских закона, као што измене и допуне Закона о електронском фактурисању, којим се прецизирају постојеће одредбе и ради додатно усклађивање са постојећим законским оквирима, како би систем е-фактура још боље функционисао.
Такође и Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину, као и порезу на доходак грађана и доприносима за обавезно социјално осигурање.
Изменама овог закона предвиђено је повећање неопорезивог износа зараде са 19.300 динара на 21.712 динара месечно, смањење стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање са 25 на 24 одсто.
На предлозеном дневном реду су и измене и допуне Закона о пореском поступку и пореској администрацији, којим се одредбе ова два закона усклађују са одредбама закона који уређује порез на доходак грађана, фискализацију, као и одредбама законика који уређује кривични поступак и увођење нових кривичних дела која су од значаја за сузбијање избегавања плаћања јавних прихода.
Очекује се да посланици размотре и предложене измене Закона о пензијском осигурању, којим је предложена измена начина индексације пензија.
Предвиђено је да се начин обрачуна процента усклађивања пензија одређује у зависности од односа висине исплаћених пензија и новчаног износа као увећања уз пензију према висини бруто домаћег производа.
У зависности од висине наведеног односа предлаже се да се пензије од јануара наредне године усклађују на један од три начина и то према кретању зарада, потрошачких цена или тако да се узима у обзир половина процента промене зарада и половина процента промене потрошачких цена, као што је случај сада.
Предложени дневни ред је обиман и има 35 тачака, а међу њима су и предлози за избор судија који се први пут бирају на судијску фукцију.
Mali: Budžet na tri stuba – standard građana, kapitalne investicije, energetika
Преузмите андроид апликацију.
