Novosađani su zbilja posebni i toliko energični da u poslednje vreme gotovo pobijaju onu staru i poznatu floskulu kako su usporeni.
Doduše, usporeni možda i jesmo, ali u slučajevima kada treba da se plate računi, da popijemo kafu sa prijateljima, pa na istu šetamo korak po korak ne dopuštajući da nam šetnja postane rutinska, ali je činjenica da sve više pratimo novonastale trendove i živimo ubrzanim tempom.
Praćenje trendova, iako zanimljivo, ume biti i veoma opasno. Aktuelna moda naših sugrađana jeste takva da se danas više pažnje obraća na psihičku i fizičku formu, što ponekad ume da nas dovede u ne tako prijatne, a često i veoma bolne situacije.
Naime, bilo kojim sportom ili aktivnošću da se bavite, bilo da volite brzu šetnju, ili trčite, svakodnevno ste u opasnosti da zaradite neku fizičku povredu poput uganuća noge, istegnutog ligamenta, ili ne daj Bože neke ozbiljnije povrede.
Ono što smo ovoga puta istraživali jeste kome se to Novosađani najčešće obraćaju za pomoć, ukoliko do ovakvih neprilika dođe?
Kako uopšte nije tajna koliko se u poslednjih nekoliko godina ulagalo u novosadske domove zdravlja, verujem da će vam prva asocijacija biti upravo neki od njih, međutim…
Iako je na Limanu nedavno u potpunosti rekonstruisan i osposobljen novi Dom zdravlja, u kome su lepo napravljene smernice kome se obraćati u slučaju određenog problema, mi, eto, pogotovo pri sportskim povredama prvu pomoć tražimo u prodavnicama zamrznute hrane.
Verujem da smo se svi barem jednom u životu našli u situaciji da izgovaramo:“Dobar dan, daćete mi pola kile graška!“, te dok nam prodavačica pakuje ovu svojevrsnu i veoma efikasnu vrstu anestetika, pokušavamo da izgledamo zainteresovani i za ostale proizvode kao da ćemo nešto zapravo i da skuvamo.
Proces je krajnje jednostavan. Kesu graška u krpu, krpu na povredu i nakon što se povrće otopi, otok i bol su rešeni, ili makar umanjeni.
Koliko god vam u momentu zazvučalo da karikiramo, istina je da smo svi kroz ovo samolečenje prošli barem nekoliko puta u životu, te da nam odlazak kod lekara nije bio ni u malom mozgu.
Gde još grešimo?
Kada se u njoj preteruje, čak i voda, kao najbolja stvar za naš organizam, može biti štetna.
Ukoliko led držimo predugo možemo samo da napravimo problem koji će nas kasnije mnogo više koštati. Dakle, led se na otoku drži maksimalno dvadesetak minuta.
Novi rasporedi u novosadskim apotekama učinili su da se ponekad osećamo kao da smo ušli u neki orgomni market. +
Princip šaltera na kome vi postavljate pitanje i tražite odgovarajući lek za vaš problem, u većini apoteka zamenili su rafovi popunjeni najrazličitijim preparatima.
A znate nas Novosađane, samo da je korpa puna i da nam ničega ne zafali. Tako smo se privikavajući se na nove sisteme nakupovali vitamina, raznih losiona, suplemenata i ostalih apotekarskih potrebština koje nam i nisu neophodne.
Među našim kupovinama obavezno su se nalazila i dva gela, jedan zeleni ili plavi, a jedan crveni. Postoje razni proizvođači, te ih nećemo pominjati, ali biće vam jasno kada vam kažemo da mislimo na one gelove koji greju i one koji hlade.
Tako je, kao po difoltu, skoro svaki novosadski dom u svojoj kućnoj apoteci pored brufena i aspirina, dobio jednu zelenu kutiju preparata koji ‘ladi i jednu crvenog, koji zagreva.
Nedovoljno edukovani o tome kada se koji koristi, kao u inat, kada nešto treba da hladimo mi uzmemo da grejemo i obrnuto, a kod doktora niko i ne pomišlja, jer je, da se ne lažemo, ona priča o usporenim Novosađanima koji “imaju kade“ odavno pala u vodu.
Ukoliko dođe do sportske povrede, otoka, uganuća ili istezanja, neophodno je mazati gel koji hladi, stavljati led i hlađenjem smanjivati upalne procese, a mi smo, baš naprotiv, skloni da na užareno područje “naložimo“ još malo vatre nanoseći preparate koji greju.
Veoma je bitno znati kada se, šta i u kolikoj meri koristi. Međutim, još je bitnije stvoriti naviku da redovno odlazimo kod lekara.
Iako smo odavno prevazišli praksu samolečenja da, ukoliko nas boli zub zavežemo konac sa jedne strane za njega, a sa druge za kvaku i čekamo da nam neko naglo otvori vrata, za druge bolove i dalje pokušavamo da pronađemo rešenje na slične, komične, načine.
Kada smo već kod zuba, Dom zdravlja “Novi Sad“ ima mali milion svojih objekata duž čitavog Grada, a stomatološke ordinacije nalaze se u preko dvanaest osnovnih i srednjih škola, te ako ste školarac, uvek možete izbeći gužvu.
Na Novom naselju trenutno se nalazi kovid ambulanta, zbog koje su regulatni pregledi prebačeni u druge domove zdravlja, međutim, dokle god postoje telefoni i ljudi koji nam mogu dati neophodne informacije o tome u kom objektu usled vanredne situacije radi naš izabrani lekar, upalne procese ne smemo lečiti bokvicom.
Bokvicu ostavimo za salatu!
Ipak, jedno moramo priznati, nismo primetili da je iko osim naših sugrađana toliko maštovit kada je u pitanju aletrnativno lečenje, a ne smemo ni da budemo isljučivi, te da kažemo da određeni načini samopomoći zaista ne donose rezultate.
Bilo kako bilo, zdravstvo je sve uređenije i u redovima se sve manje čeka.
Ukoliko vam se, recimo, zabode i zagnoji trn, više vremena ćete potrošiti u prirodi pronalazeći odgovarajuću biljku koja će rešiti problem, nego prošetati do obližnjeg Doma zdravlja, jer makar njih ima, ravnomerno raspoređenih, u svim kucima Novog Sada.
Preuzmite android aplikaciju.
