За канал Дунав-Тиса-Дунав чули су сви – у питању је највећи канал у Србији, али веома мали број људи зна колика је његова вредност и који су напори потребни да се он одржава.
Његов значај јасан је већ када кажемо да му је дужина 960 километара, од чега је 600 пловно, као и да повезује чак 80 насеља чије земљиште одводњава и наводњава.
Иако га називамо канал, у питању је каналска мрежа која повезује око 20 канала и притока у један велики хидросистем.
Његово ушће у Дунав код Новог Сада налази се на северном делу града, а управо ту је смештена Радна зона север 3, у којој се налази и новосадска лука.
Како је уопште настала ова каналска мрежа од скоро 1000 километара?
Све је почело још у 18. веку, тачније 1718. године, када су у Банату становници започели копање канала дугог 70 километара на Бегеју, од Темишвара до Клека. Разлог су биле велике поплаве са којима мештани нису могли да се носе.
Пар мањих канала касније, 1793. године почела је изградња Великог бачког канала, који је завршен 1801. године, а сматра се главним „претком“ канала ДТД.
Пројектовали су га браћа Киш, па га неки називају и Кишов канал, а његова дужина била је 114 километара.
Скоро 150 година касније, 1947, инжењер Никола Мирков изнео је идеју о градњи канала ДТД.
Када је то учинио, хидросистем постојећих канала имао је свега 170 километара, што је након завршетка изградње достигло преко 900 километара.
Канал је званично отворен 1977. године када је пуштена брана на Тиси, а бројке које је овај подвиг произвео заиста су ипозантне.
Наиме, ископано је 130 милиона кубних метара земље, а поређења ради, за Панамски канал ископано је 179 милиона кубних метара, што показује величину подухвата.
Учествовало је чак 400 инжињера, урађено је преко 1.300 елабората на 135.000 куцаних страна, а урађено је и преко 35 хиљада графичких цртежа.
У питању је један од највећих инвестиционих пројеката у региону у 20. веку, а због чега је урађен?
Највећи каналски систем у Србији има исте намене као и они мањи, а то су наводњавање и одводњавање. Разлика је само у обиму.
Преко хидросистема ДТД одводњава се укупно 1.060.000 ha земљишта, а иако је пројектима предвиђено да се наводњава 510.000 ha, наводњава се тек 30.000 ha.
Такође, пловност дужином 600 километара канала игра велику улогу за превоз и транспорт до појединих локација, па је промет канала годишње око милион тона, која обично стижу на нека од 30 товарних места.
ЈВП „Воде Војводине“ у његове предности сврставају и снабдевање водом, прихватање употребљених вода, пловидба, прихватање воде са територије суседних земаља, шумарство, риболов, туризам и рекреацију.
Како се одржава каналска мрежа ДТД?
Одржавање токова овог канала нажалост није било на потребном нивоу. Нагли развој индустрије у другој половини прошлог века довео је до таложења муља и изливања штетних вода у канал.
Последње укљањање муља у Великом бачком каналу урађено је давне 1968. године, а прво након тога започето је 2019. године.
Наиме, у питању је ремедијација канала и каналских притока, а највише Великог бачког канала.
Њен циљ је побољшање животног окружења, повећање пловности канала, као и смањење загађености воде која кроз њега протиче, а ЕУ је помогла овај подвиг са 20 милиона евра.
Након што чишћење буде окончано, сви индустријски погони који своје отпадне воде испуштају у канал мораће да имају уграђене сопствене пречистаче вода, како би се зачарани круг загађивања и чишћења канала коначно прекинуо превентивом.
Kako izgleda novosadska industrijska zona „na vodi“? (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
