Понекад живот и околности у којима функционишемо постану толико захтевни и компликовани да се јавља снажна жеља да све оставимо иза себе и једноставно нестанемо. Било да маштамо о новом почетку у другом граду, путовању без повратка или само о томе да се на неко време искључимо из свакодневних обавеза, потреба за бекством је искуство које многи људи познају.
Зашто понекад желимо да побегнемо?
Иако овакве мисли могу да делују као решење у тренуцима када смо преплављени проблемима, стручњаци истичу да је много важније разумети шта се крије иза њих. Тек када препознамо узроке, можемо да пронађемо дугорочна и одржива решења.
Људи су природно склони избегавању непријатности и тражењу задовољства. Када живот постане компликован, стресан или емоционално исцрпљујући, сама помисао на бег може привремено да нас удаљи од непријатних осећања. Према мишљењу стручњака за ментално здравље, жеља за бекством често се јавља зато што делује као најбржи начин да се заустави емоционални бол. Идеја да ћемо се осећати боље чим напустимо тренутну ситуацију може да буде веома привлачна.
Маштање о другачијем животу додатно подстиче осећај олакшања. Мозак често не прави јасну разлику између стварности и живописних фантазија, па замишљање идеалног сценарија може да активира сличне емоционалне реакције као да се он заиста догађа.
Посебно је тешко носити се са осећајем заробљености и немоћи. У таквим околностима, фантазије о бекству могу да пруже привремени осећај контроле и слободе избора.
Зашто бекство ретко решава проблем
За већину људи жеља за одласком остаје само у домену маште. Међутим, неки озбиљно размишљају о томе да напусте посао, везу или досадашњи живот и крену испочетка.
Иако постоје ретке ситуације у којима одлазак заиста представља најбоље решење, бекство углавном не решава основни проблем. Напротив, оно може да одложи суочавање са тешкоћама и додатно закомпликује односе са другим људима, али и однос који имамо према себи.
Психотерапеути наглашавају да управо кроз блиске односе често долазимо у контакт са својим најдубљим несигурностима и емоционалним ранама. Иако то није лако, такве ситуације пружају прилику за лични раст и емоционално зацељивање.
Такође, када је жеља за бекством последица досаде, незадовољства или преоптерећености обавезама, промена места сама по себи углавном не доноси трајно олакшање. Важно је разумети због чега се осећамо тако како се осећамо и активно радити на решавању узрока.
Наравно, постоје околности у којима је одлазак оправдан и неопходан. То су ситуације у којима је угрожена физичка или емоционална безбедност, када постоји експлоатација или када се личне границе континуирано не поштују.
Како да се изборите са осећајем „желим да побегнем“?
Први корак јесте искрено преиспитивање сопствених осећања. Да ли се овај образац понавља у везама? Да ли сте константно под притиском на послу? Да ли сте незадовољни смером у којем се ваш живот креће?
Одговори на ова питања могу да помогну да откријете прави узрок потребе за бекством. Уколико приметите да се исти обрасци стално понављају, разговор са психотерапеутом може да буде драгоцена подршка у разумевању и превазилажењу дубљих емоционалних тешкоћа.
Истраживања показују да дуготрајно избегавање непријатних емоција и окидача може да доведе до појачане анксиозности и емоционалног стреса, због чега је важно суочити се са њима на здрав начин.
Потражите подршку
Када смо преплављени проблемима, лако можемо да стекнемо утисак да смо сами. Међутим, разговор са блиском особом, партнером, чланом породице или стручњаком за ментално здравље може да донесе нову перспективу.
Дељење мисли и осећања са другима често помаже да јасније сагледамо ситуацију и пронађемо конструктивније начине за њено решавање.
Одвојите време за себе
Понекад нам није потребно да побегнемо од живота, већ да направимо кратку паузу. Неколико сати посвећених себи, шетња, дан без обавеза или викенд одмор могу да помогну да се емоционално ресетујемо. Краткотрајно удаљавање од свакодневног стреса може да пружи простор за предах и омогући да проблемима приступимо смиреније и рационалније.
Чак и једноставне активности, попут сат времена проведених насамо, могу да имају значајан позитиван утицај на ментално здравље. Истраживања показују да људи који повремено проводе време сами често доживљавају мање негативних емоција у социјалним ситуацијама.
Смањите број обавеза
Преоптерећеност је један од најчешћих разлога због којих људи маштају о бекству. Ако имате осећај да не стижете ништа осим обавеза, размислите које задатке можете да одложите, делегирате или потпуно елиминишете. Када немамо довољно времена за активности које нас испуњавају, лако можемо да развијемо фантазије о томе да све оставимо иза себе.
Осветничка прокрастинација сна: да ли свесно одлажете одлазак на спавање и како да престанете са овом навиком
Испробајте нешто ново
Уколико је жеља за бекством повезана са монотонијом и досадом, нова искуства могу да донесу осећај освежења и мотивације.
Направите листу активности које бисте волели да испробате и постепено их уводите у свој живот. То може да буде планинарење, сликање, путовање, волонтирање, нови хоби или било која активност која подстиче радозналост и доноси задовољство.
Жеља да побегнете од свега најчешће није знак да заиста морате да одете, већ сигнал да нешто у вашем животу захтева пажњу. Уместо да игноришете та осећања, покушајте да разумете шта их покреће. Разговор, одмор, подршка блиских људи и рад на узроцима проблема могу да буду много ефикаснији пут ка трајном олакшању од идеје да побегнете, јер где год да кренете – носите и своје мисл
Преузмите андроид апликацију.
