Novi Sad je ove godine Evropska prestonica kulture i veliki broj kulturnih dešavanja održava se tokom godine. Kulturni sadržaj poprilično je raznolik, ali naš grad može da se pohvali da poseduje jednu posebnu i neobičnu manifestaciju.
U pitanju je berza ploča, kompakt diskova, kaseta, koja se održava svake druge subote u mesecu u prostorijama Studentskog kulturnog centra Novi Sad, svima znanoj i popularnoj Fabrici.
Na prvi pogled verovatno je i samim organizatorima ove manifestacije ideja bila da okupe muzičke sladokusce, nostalgičare i kolekcionare, koji bi na jednom mestu uz zabavu i druženje evocirali uspomene iz nekih davnih i srećnijih vremena.
Međutim, desilo se nešto neočekivano. Iz nedelje u nedelju, broj prisutnih posetilaca je sve više rastao bez obzira na starost i pol.
Svako je tražio da pronađe svoj mali komad sreće, a iznenađuje činjenica da među kupcima veliki broj čine mladi koji skoro da i nisu bili rođeni kada su ove stvaričice bile popularne i nezamislivi deo nečije svakodnevice.
Na berzi prednjače gramofonske ploče i one se najviše prodaju, pa me je zanimalo odakle uopšte mladima, a i starima želja za ovim nosačima zvuka, kada je sve danas dostupno na internetu i raznim streaming platformama?
Odakle, opet, ta moda da se slušaju ploče? Nostalgija ili nešto više?
Krenuo sam da tražim odgovore, analogno, kao što je i sam format. Počeo da kopam po svom prašnjavom podrumu u potrazi za nekom pločom koja mi može poslužiti kao ulaznica za ovu manifestaciju.
Izbor je pao na Idole i njihov album – Čokolada. Da vas u startu razuverim, na berzi ne vredi mnogo, par stotina dinara, toliko sam i dobio za nju.
Taj album new wave etape koji je izdao Jugoton bio je jedan od prodavanijnjih te davne 1983. godine.
Ipak, Idoli mi donose idola, čoveka koji je kupio tu moju ploču, zaljubljenika u muziku, film i prirodu sa kojim sam proveo ugodnih sat vremena razgovora.
Upravo se vratio iz Amerike sa jednog rock and roll muzičkog festivala. Prepun doživljaja priča svoje utiske.
„Volim Idole, Divljana, podseća me na mladost! Vinil, kako obično nazivaju ploče, se vratio na velika vrata. U Americi postoji sve veći broj mesta, berzi, gde ljudi mogu da nabave stara izdanja. Redovi za ulazak su ogromni i stvaraju se čak par sati pre samog otvaranja. Cela muzička industrija je doživela procvat. Prodaja novih ploča skočila je rapidno da se danas meri na nekoliko miliona primeraka godišnje. Vinil je opet na ceni, uostalom pogledaj dokumentarac „Vinil nacija“ i sve će vam biti jasno. Totalo ludilo!“
Ploče su opet na ceni, shvatio sam ne iz spomenutog filma nego kada sam pročitao podatak koji su objavili britanski muzički kritičari, da je samo na ostrvu tokom 2020. godine prodaja skočila za 30%, donoseći prihod veći od 86 miliona funti.
Ploče su opet na ceni, ali šta je sa onim pločama koje nemaju tržišnu cenu, koje nemaju tu sreću da se zavrte na gramofonskoj igli? Po ustaljenom običaju takve ploče završe na smetlištu istorije, na nekoj deponiji ili ko zna već gde.
Iako sentimentalne prirode, zbog načina konzumiranja muzike, sam procvat gramofonskih ploča zapravo je veoma štetan po ljudsku prirodu i životnu sredinu.
Vinil (polivinilhlorid) plastika od koje se prave ploče i sam metod pravljenja iste nije ekološki prihvatljiv i težak je za reciklažu. Da bi se razgradio u prirodi vinilu je potrebno hiljadu godina, a mašine za njegovu proizvodnju rade na principu parnih kotlova sa aktivnim korišćenjem fosilnih goriva.
Što se distribucije tiče ni tu nije situacija ništa bolja, jer je mastilo za štampu omota obično na bazi rastvrača i doprinosi proizvonji ozona.
Transportom od fabrike do muzičkog konzumenta u prirodi se ostavlja značajan ugljenični otisak.
Obzirom da je globalan trend, oživljavanje ploča, dostigao nenormane brojke, sam uticaj na životnu sredinu deluje veoma nepovoljno i već sada predstavlja ozbiljan problem.
Shodno tome pojedine izdavačke kuće počele su da razmatraju pitanje održivosti industrije i krenule sa istraživanjem alternativnih mogućnosti kako bi smanjile troškove proizvodnje i štetnosti po okolinu.
Pioniri u eko muzičkoj industriji koji su krenuli sa reciklažom vinila i traženjem novih tehnologija u proizvodnji ploča bili su britanski Needs – not for profit, Ocean vinyl i holandski Green vinyl.
Needs – not for profit kao dobrotvorna izdavačka kuća imala je za cilj da podstakne ljude da koriste muziku kao sredstvo za ujedinjavanje i promovisanje održivosti unutar scene, bazirajući svoj aktivizam na promenu same tehnike proizvodnje gramofonskih ploča.
Green vinyl, holandska kompanija otišla je korak dalje u promeni načina na koji izdavačke kuće proizvode svoje ploče. Oni su patentirali sopstvenu tehnologiju koja uključuje brizganje umesto parnog presovanja i nultu upotrebu polivinilhlorid-a kao kancerogenog elementa.
Kada je reciklaža u pitanju, Ocean vinyl je uspeo da proizvede sto gramofonskih ploča napravljenih u potpunosti od reciklirane plastike sakupljene na plažama duž okeana na jugu Velike Britanije.
Ipak i pored svih ovih pionirskih inovacija teško je stati na crtu pločama od vinila. Kvalitet zvuka na svim ovim eksperimentalnim pločama nije bio za poređenje sa vinilom, ali je poslužio kao pokazatelj u kom pravcu se može kretati muzička industrija u budućnosti.
Postavlja se onda retoričko pitanje ako su analogni nosači zvuka štetni po prirodu, da li je ipak bolje slušati muziku na internetu preko streaming-a?!
Verovali ili ne, pretpostavka da sa digitalnim nosačima zvuka nema zagađenja životnje sredine nikako nije tačna i pada u vodu ako se uzme u obzir da se taj muzički sadržaj mora negde smestiti, serveri se moraju hladiti, uređaji preko kojih slušamo troše energiju, a time se pravi ugljenični otisak.
Naučnici tvrde da ako album preslušate samo jednom, verovatno je bolje da to preuzmete i izbegavate svu plastiku, ali ako strimujete album 27 puta napravićete ugljenični otisak veći nego da ste upravo kupili ploču od vinila.
Da na kraju ipak rezimiramo, ljude ne treba obeshrabriti da kupuju ploče, niti ih sprečavati da strimuju muziku.
Treba ih samo usmeravati da budu odgovorni prema izborima koje prave. Muzika jeste važan deo našeg života i našeg mentalnog zdravlja, ali nam je priroda ipak mnogo važnija.
Preuzmite android aplikaciju.
