Naučni savetnik i predsednik Nadzornog odbora u preduzeću Nuklearni objekti Srbije Ilija Plećaš izjavio da su nuklearke u Evropi potpuno sigurne, da građani ne treba da strepe, ocenivši da je nuklearna energija jedina budućnost, jer će za 250 godina nestati drugih energenata. Ratni sukobi u Ukrajini, koja ima četiri nuklearke, ponovo su pokrenuli priču o njihovoj sigurnosti.
Od 440 nuklearnih elektrana u svetu trećina je u Evropi, a Finska je pustila u probni rad novu nuklearku kako bi nadomestila manjak struje.
Plećaš je rekao RTS – u da su nuklearke, pogotovo treće generacije, apsolutno sigurne.
„Kada se desio Černobilj 1986. godine, to je bila nuklearka prve generacije koja čak nije ni imala krov. Zato se i desilo da je sva kontaminacija otišla i preplavila celu Evropu, to je bilo jako opasno i velika šteta je naneta“, kaže Plećaš.
Objasnio je da druga i treća generacija nuklearki imaju veliki betonski zid koji praktično stoji iznad reaktora i ima dvostruku svrhu, prvo da spreči da dođe do povrede samog reaktora pod uticajem, recimo pada aviona, jer nuklearka može da izdrži i pad srednjeg putničkog aviona.
„Druga svrha tog zida je da u slučaju da se desi neka reakcija koja nije dobra da ne mogu kontaminanti da izađu, bar u prvo vreme, dok stučnjaci ne reaguju“, dodao je on.
Plećaš ukazuje da je potvrđeno da dron koji je pao u Zagrebu nije mogao da nanese nikakvu štetu nuklearnoj elektrani „Krško“.
Po mom mišljenju, nuklearke u Evropi su zasad potpuno sigurne, poručuje Plećaš.
On je podsetio je da je nakon katastrofe u Černobilju, u Jugoslaviji donet moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana i da je on još na snazi, ali i podsetio da su Hrvati i Slovenci „pocepali“ taj zakon i imaju svoj nuklearni program.
„Srbija je okružena sa 18 nuklearki na 400-500 kilometara od naše granice. Dovoljno bi bilo da se nešto desi u Bugarskoj u Kozloduju i da za dva sata vetar to nanese“, dodao je on, dodavši da taj moratorijum nema nikakvu svrhu u Srbiji.
Ističe da je taj moratorijum sprečio i mlade da studiraju nuklearne tehnologije i da 25 godina nemamo stručnjake iz te oblasti.
Od početka ratnog sukoba u Ukrajini, u svetskoj javnosti dosta je i dezinformacija o radijaciji, pa u strahu od zračenja građani u Italiji, Austriji, Belgiji ljudi kupuju tablete joda, a Plećaš poručuje da je to potpuno nepotrebno i čak opasno.
„Zaštitom ljudskog zdravlja treba da upravljaju lekari. Mi imamo naš direktorat koji je u stalnom kontaktu sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i njihov zadatak je da prenesu sve informacije koje ceo svet treba da ih zna i šta i kako treba reagovati pogotovu po pitanju zaštite građana“, dodaje on.
I pored svih ovih dešavanja, ni Evropa ni svet se ne odriču nuklearne energije, a u pripremi je gradnja čak 100 nuklearki. A zbog energetske krize, Nemačka i Belgija spremne su i da odlože zatvaranje svojih preostalih nuklearki.
„Ja sam apsolutno siguran da je nuklearna energija jedina budućnost, jer kroz 200-250 godina nestaće drugih energenata – uglja, nafte, gasa neće biti. Ostaće jedino nuklearna energija ta koja će nadomestiti sve ostalo. Samo zemlje koje razmišljaju o nuklearnoj energiji – Kina, Indija, Japan, Koreja – moraju da grade nuklearke da bi obezbedile svoju industriju i prosperitet“, objašnjava Plećaš.
Tužilac traži zatvor: Krivica Gucatija i Haradinaja dokazana
Preuzmite android aplikaciju.
