Na prvi pogled, japansko rajsko ostrvo Okinava, ruralna i turistima malo poznata Ikaria u Grčkoj, surfersko poluostvo Nikoja u Kostariki i drugo najveće mediteransko ostrvo, Sardinija, nemaju mnogo toga zajedničkog, osim činjenice da su okružena morem.
Ipak, ove četiri destinacije prestavljaju nesvakidašnji skup lokacija na kojima lokalci žive natprosečno dugo, te su mnogi proslavili i stoti rođendan. Takozvane “Plave zone” ustanovljene su 2004. godine od strane dva naučnika, a rezultati njihovih istraživanja objavljeni su u časopisu “Eksperimentalna gerontologija”.
Istraživanje ispituje razne životne navike i okolnosti, kao što su klima, ishrana, aktivnosti, ali i povezanost sa lokalnom zajednicom.
Osim što ove četiri regije vredi posetiti u potrazi za razumevanjem zdravih životnih stilova njihovog lokalnog stanovništva, sve raspolažu i izuzetnim prirodnim lepotama.
Sardinija
Prva “Plava zona” ustanovljena je na Sardiniji. Maleno selo Seulo, sa svega 800 stanovnika, drži rekord u broju stanovnika sa preko sto godina – do pre nekoliko godina u Seulu bilo ih je čak dvadesest.
Tako je Seulo ponelo titulu sela u kom ljudi najduže žive. Ovo seoce nalazi se u centralnoj Sardiniji, daleko od poznatih plaža i turističke vreve, iako vazduh i ovde miriše na more.
Okruženo je borovima, čistim rekama i – tišinom. Istraživači su zaključili da sve ovo, ali i domaća hrana bazirana na povrću i čaša vina koju konzumiraju svakog dana doprinose dugovečnosti lokalaca.
Osim toga, stanovnici Seula su vrlo aktivni, svakodnevno se penju i spuštaju po obližnjim brdima, a svaku priliku koriste i da proćaskaju sa komšijama. Ne zaboravljaju popodnevni odmor i žive u sporom ritmu svog ruralnog okruženja.
Nikoja
Nikoja, poluostrvo na pacifičkoj obali Kostarike, popularno je među turistima, naročito surferima i praktikantima joge i predstavlja pravi tropski raj.
Ono što ne znaju svi je da je Nikoja još jedna “Plava zona”. U potrazi za objašnjenjem dugovečnosti lokalaca istraživači su došli do zaključka da stogodišnjaci sa Nikoje imaju jasno definisane razloge za život, žele da doprinesu opštem dobru i budu aktivni u svojim lokalnim zajednicama, kao i da vredno rade do poznih godina.
Osim toga, ustanovljeno je da je voda koju piju bogata kalcijumom što objašnjava manje stope srčanih bolesti i jake kosti. Uz to, stanovnici Nikoje su posvećeni porodici, rado se sunčaju, ne jedu obilne večere i često konzumiraju kukuruz i pasulj.
Okinava
Ostrvo na jugu Japana prijatne suptropske klime je istorijski poznato po svojim dugovečnim stanovnicima i to posebno ženama, a nekada su ga zvali “ostrvo besmrtnih”.
Prema poslednjim podacima, 15 od 3000 stanovnika u selu Ogimi su stogodišnjaci, a blizu dve stotine njih imaju preko 90 godina. Čak i u Japanu gde ljudi generalno dugo žive, ovo je zapanjujuća statistika.
Na Okinavi je malo onih koji se razbole od kancera, srčanih bolesti ili demencije, te su se naučnici potrudili da odgonetnu u čemu je tajna.
Neki od zaključaka je da su lokalci veoma posvećeni prijateljima i porodici i da se međusobno pomažu posebno u poznim godinama.
Imaju snažan osećaj svrhe života koji je u japanskoj kulturi često definisan kroz “ikigai”. Okinava je dom najstarije žene na svetu koja se hrani gotovo isključivo namirnicama baziranim na soji i praktikuje veštinu taj-či kako bi održala fizički i mentalni balans.
Ikarija
Grčko ostvo Ikarija, iako obdareno prirodom koja ostavlja bez daha, ne nalazi se u standardnoj ponudi turističkih agencija nego ga najčešće posećuju sami Grci, naročito oni koji imaju familiju na ovom ostrvu.
Ikarija se nalazi u blizini turske obale, okupano je tirkiznim vodama Egejskog mora i na njemu živi nešto više od osam hiljada stanovnika.
Kamenito ostrvo bilo je meta invazija Persijanaca, Rimljana i Turaka, terajući njegove stanovnike sa obale u unutrašnjost, što je dovelo do izolacije, kreiranja jedinstvenih tradicija i veličanja porodičnih vrednosti.
Sudeći po naučnicima koji su Ikariju istraživali sve ovo je doprinelo da se na Ikariji kreira “Plava zona”, a za ostrvo se danas kaže kako na njemu ljudi “zaborave da umru”.
Demencija kao i mnoge hronične bolesti su ovde retkost, a svaka treća osoba doživi devedesete. Osim pomenutih karakteristika njihovog životnog stila treba pomenuti i da rado uživaju u jakom crnom vinu, kasnonoćnim društvenim igrama i opuštenom tempu života koji ignoriše satove.
Čist vazduh, topli povetarac i neravni teren doprinose da žive aktivno i provode mnogo vremena van kuće.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
