Dobrog majstora jako je teško naći u mnogim industrijama, a samo za servisiranje vozila nam fali od 5.000 do 10.000 radnika. Struka se slaže da ovakvo stanje podiže cenu usluga ali i majstorsku platu, koja se kreće od 1.200 evra i može da ide mnogo više.
Aleksandra Đurišić, menadžerka Udruženja Auto-servisi Srbije (UASS) za „Blic Biznis“ objašnjava da je više faktora uticalo na to da danas imamo deficit kadrova u ovoj industriji. Zanimanja automehaničara, autoelektričara i limara su kaže po nepisanom pravilu godinama u nazad bila rezervisana za đake sa slabijim uspehom, i malom zaradom, što je dovelo do nezainteresovanosti učenika da ih upisuju.
„Neka gruba procena kaže da u Srbiji fali od 5.000 do 10.000 Automehaničara. Problem je što nije samo jedan faktor doveo do ovog problema. Dugo su roditelji plašili decu zanatima, i da ako ne budu učili završiće u Tehničkoj školi i u nekom kanalu. Tako da su oni prevenstveno uticali da se stvore predrasude u vezi ovih zanimanja, pa su ove škole upisivala deca koja nisu mogli da upišu ono što im je prvenstveno bio izbor“, kaže sagovornica.
Ona objašnjava da se danas u skladu sa razvojem tehnologije, stvari i u ovoj industriji brzo menjaju, modernizuju, pa je samim tim i potreba za kadrovima drugačija.
„Često se dešava da se ljudi koji se tradicionalno bave ovim poslom, i koji su u servis puno uložili, zatvaraju servis i odustaju od ovog posla upravo zbog nedostatka radne snage. Mi radimo sada sve što je u našoj moći da se ovo promeni, ali čak i da uradimo dobre stvari danas, prve rezultate ćemo moći da vidimo tek za četiri godine, te prve đake koji to vole i nove majstore koje to zanima“, kaže Aleksandra Đurišić.
Iz UASS objašnjavaju da zbog postojanja velikog broja nelegalnih servisa u manjim mestima majstori prinuđeni da spuštaju cene svojih usluga kako bi bili konkurentni.
„U manjim gradovima ima na desetine servisa koji funkcionišu u garažama, a samo dva ili tri koja su legalna i to je mnoge majstore oteralo iz zemlje. Problem sa zanatlijama nije samo u Srbiji, ali da se oni na Zapadu mnogo više ceni i ova zanimanja su mnogo više plaćena, što je jedan od razloga zbog čega su ljudi napuštali manje sredine i odlazili u inostranstvo da se bavim ovim poslom“, kaže Aleksandra Đurišić.
Ona kaže da je u velikim sredinama poput Beograda i Novog Sada situacija drugačija, tu se dobro naplaćuje rad i znanje, ali i dalje fali veliki broj zanatlija. I to ne samo u Auto industriji, već i u drugim sferama.
„Plate dobrog majstora se kreću oko 1.200 – 1.400 a idu i više. Svaki od njih, koji je siguran u svoj rad, brz, vešt, može da zaradi i više od vlasnika servisa. Deca na praksi takođe mogu dobro da zarade. Ako pokažu interesovanje, pored fiksnog dela, mogu da zarade i dodatno prema svom učinku. Što je dobra motivacija za njih da nastave da se bave tim poslom kada već vole i da vide da od toga može lepo da se živi“, kaže sagovornica za Blic.
Ona ističe da u velikim gradovima majstori imaju tu privilegiju da odbijaju da popravljaju stare automobile, kojih nan našem tržištu na žalost ima jako mnogo, i koji se na Zapadu smatraju otpadom, dok servisi u manjim sredinama, ipak retko mogu sebi da dopuste da odbijaju posao zbog već niskih cena usluga.
„Kada pogledamo cene usluga one dosta variraju u zavisnosti od mesta, pa nekada jeftinije ispadne da se ode iz Beograda u neko okolno mesto na servis nego da se ta popravka uradi u gradu. U manjim sredinama su dosta niže cene ali i platežna moć i cene života. U većim gradovim je sve dosta skuplje“, zaključuje ona.
Preuzmite android aplikaciju.
