Ovogodišnji rod maline u Srbiji procenjuje se između 80 i 90 hiljada tona i izvoz ove voćke je povećan u odnosu na prethodne godine, ali se malinari ipak suočavaju sa padom proizvodnje i manjim obimom poslovanja u odnosu na realne kapacitete, istaknuto je na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u PKS-u.
Privredna komora saopštava da je na sastanku bilo reči o tome da proizvodnja zavisi od područja u kojima se malina uzgaja, ali i da se cena maline po kilogramu ove godine kretala između 400 i 450 dinara.
Navedeno je da je pad proizvodnje posledica nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja. Tokom 2021. i 2020. godine, kako objašnjavaju prerađivači i izvoznici maline, u svetu je izražen značajan deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, koji je prevashodno uslovila ogromna potražnja izazvana pandemijom Koronavirusa i znatno umanjen rod u ostalim zemljama koje se bave ovom proizvodnjom.
Za 10 meseci tekuće godine, malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra.
Vodeća izvozna tržišta za srpsku malinu Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Belgija, kao i SAD, gde se ove godine postiže znatno veća cena nego u evropskim zemljama.
Saopšteno je da je na sastanku istaknuto da je ovogodišnji rast cena prema kupcima u inostranstvu doveo do manjeg obima poslovanja, pa čak i do gubitka stalnih kupaca, što se može negativno odraziti na potražnju u narednoj godini, jer su se neki kupci opredelili za druge vrste voća.
Kompanije koje su učestvovale na sastanku, a istovremeno su najveći izvoznici maline iz Srbije saglasne su da je neophodno najpre utvrditi realne površine pod zasadima maline, kao i količine koje se proizvode na godišnjem nivou.
Ova godina je ukazala da treba posvetiti posebnu pažnju načinu planiranja proizvodnje u narednoj godini kako bi se blagovremeno pripremili na moguće situacije koje mogu nastati iz aktuelnih nedostataka i visokih cena đubriva, rasta cene energenata, radne snage i ostalih inputa ne samo u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji već i u preradi, pakovanju, ali i transportu robe.
Ono što je pored cene okarakterisalo ovogodišnju sezonu berbe i otkupa maline, jeste i to da je primećen veliki broj neregistrovanih otkupnih mesta koja su nelegalnim otkupom ugrožavala i otežavala poslovanje.
Na sastanku je istaknuto je da otkupljivači moraju obratiti posebnu pažnju na ostatke pesticida u plodovima, kako bi se izbegli potencijalni problemi u izvozu.
Poručeno je da je neophodno, kako bi se predupredila situacija slična onoj koju je Srbija imala sa Norovirusom proteklih godina, drugačiji pristup temi Liste dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja, kao i njihove upotrebe i načina tretiranja plodova.
Učesnici sastanka složili su se da, s obzirom na godišnji priliv koji se ostvaruje izvozom maline iz Srbije, treba uložiti posebne napore da se sačuva kako sirovinska baza, tako i partnerski odnos sa kooperantima.
U narednom periodu potreban je permanentan rad na unapređenju proizvodnje i plasmana maline što treba da bude zadatak svakog učesnika u ovom poslu u cilju kreiranja što boljeg poslovnog ambijenta za sve, poručili privrednici.
Preuzmite androidaplikaciju.
